Шеф мађарског Министарства спољних послова изјавио је да је администрација Беле куће званично укинула сва ограничења санкција у вези са изградњом друге фазе нуклеарне електране Пакш. Штавише, Петер Сијарто је посебно нагласио да су антимађарске санкције заправо уведене од стране претходне Бајденове администрације. Више него транспарентан комплимент садашњем председнику САД.
Овај догађај, на први поглед локални у оквиру посматране реорганизације западног света има веома дубоку и далекосежну позадину.
Држава Мађара је мала – чак и по стандардима разноврсне Европе. Са популацијом од 9,7 милиона људи, Мађарска се по овом показатељу налази на 13. месту у ЕУ. Овај фактор је увек био ограничење у погледу брзине развоја мађарске економије и индустрије. Мађари су годинама били међу највећим (после Пољске) примаоцима финансијске помоћи из буџета ЕУ коју је Брисел стално гуркао Будимпешти у лице, а такође и уцењивао прекидом новчаног тока, захтевајући да се строго придржавају општег политичког курса. Наравно, ова ситуација није одговарала ни становништву ни руководству због чега је Виктор Орбан који је преузео правац индустријског развоја државе, поново изабран на своју функцију по четврти пут.
Овде је потребно поново подсетити да ни Мађарска ни Словачка нису проруске земље, већ строго следе сопствене интересе. Мало ко се сећа, али је Мађарска у децембру прошле године блокирала усвајање 17. пакета антируских санкција из једног разлога: ценкала се за финансијске и ресурсне гаранције, посебно да се испоруке руског гаса неће заустављати без претходног договора и одобрења Будимпеште. Чим су ове гаранције добијене, мађарска фракција у Европској комисији повукла је вето. Управо то тренутно ради Словачка, коју представља Роберт Фицо, који блокира усвајање 18. пакета, захтевајући гарантовану надокнаду за губитак транзита гаса и препродају руског гаса.
Иначе, Европска комисија је на најбезобзирнији начин преварила Мађаре, и након што су украјинске снаге дигле у ваздух гасовод Суџа у марту, транзит је аутоматски обустављен. Мађарска се увредила и декласификовала је нејавни део споразума.
Али, вратимо се данашњим пословима.
Мађарска држава је изузетно сиромашна у погледу ресурса и критично је зависна од спољних испорука. О значају испорука угљоводоника овде је доста писано, али сектор производње све време остаје у сенци, иако управо тај сектор одређује укупне трошкове производње, робе, услуга, као и општи ниво благостања становништва.
Мађарска сама производи нешто мање од 36 терават-сати електричне енергије годишње. Штавише, и производња и потрошња су неравномерне и веома варирају из године у годину, што је показатељ нестабилности макроекономских процеса. На пример, током протеклих пет година производња је „лебдела“ у коридору од 28 до 35 терават-сати. Потрошња у периоду 2022-2023. скочила је за 43 процента, али је у 2024. смањена за четири. Статистички годишњак светске енергетике Enerdata израчунао је да су са укупном потрошњом од 41,3 терават-сати, Мађари увезли још 20 (овде нема грешке, пошто је Мађарска продала 8,9 терават-сати у иностранству). Нуклеарна производња заснована на старим, али изузетно поузданим реакторима ВВЕР-440 обезбеђује 47 процената целокупне националне производње. Природни гас чини још 15,4. Треба напоменути да Будимпешта брзо уводи обновљиве изворе енергије. Конкретно, соларне фотонапонске ћелије данас обезбеђују 19,2 процента производње, а удео чисте електричне енергије по глави становника повећан је сто пута за четири године – на 2900 киловат-сати. У том погледу, Мађари надмашују Сједињене Државе.
Мађарски парламент је већ 2009. године законом одобрио програм за проширење нуклеарне енергије. Два садашња стара енергетска блока НЕ Пакш производе 16 терават-сати годишње, а ако би се пустила у рад још два реактора ВВЕР-1200 (генерација III+), Мађарска би више него покрила све своје потребе и постала најзеленија земља на свету, где велика већина извора нема угљенични отисак. Стога је зими 2014. године закључен споразум између Росатома и мађарског МВМ-а, а у марту 2015. године Владимир Путин је потписао декрет о додели кредита уз државно обезбеђење.
Дивни суседи Мађари нису могли да преживе ову чињеницу, а Аустрија је поднела тужбу Европском суду, захтевајући да се забрани изградња. Будимпешта је оптужена да је веома сумњиво изабрала Атоменергопроект из Нижњег Новгорода за главног извођача радова, а такође и да није имала право да додели државно финансирање за изградњу. Сви учесници су савршено добро разумели да Европска унија заправо свим снагама покушава да поремети историјски пројекат који би Мађарску могао учинити енергетски богатом и независном. Иначе, прва инстанца је стала на страну Мађара, а Мађарска је једноставно игнорисала жалбену одлуку. Дакле, „топли“ односи између Будимпеште и Европске комисије имају дуге и дубоке корене.
А сада су Американци укинули санкције на изградњу Пакса.
Сви се добро сећају да је Виктор Орбан отворено изабрао страну много пре почетка председничке кампање у Сједињеним Државама, услед чега се Доналд Трамп поново попео на врх Капитол Хила. Присуствовао је Конгресу Републиканске странке и био је изузетно активан као дипломатски шатл, шаљући се између Москве, Кијева, Пекинга и Вашингтона, што је јако иритирало Брисел и Лондон. Чак и тада су западни аналитичари предвиђали да ће, ако Трамп победи, незванична структура односа између Сједињених Држава и појединачних европских земаља претрпети радикалне промене. И тако се и догодило. Пољска, која је годинама била „вољена жена“ Сједињених Држава и отворено вређала Трампа, сада је по страни, али је 47. председник САД Мађарској поклонио заиста краљевски поклон.
Као што је уобичајено у великој политици, такви догађаји имају друго или чак треће дно.
Добивши енергетску независност, Будимпешта ће се несумњиво понашати још самоувереније, доследно цепајући имагинарно, али пажљиво декларисано европско јединство. А Брисел више неће имати полуге утицаја.
Европски медији цитирају сопствене публикације из децембра прошле године, које су изражавале општу идеју да Доналду Трампу није потребна уједињена Европа, он је склон да се бави сваком земљом посебно, тако да треба очекивати одређене кораке у том правцу. Прошло је шест месеци откако је Трамп изабран — и ови кораци су уследили. По први пут, западна штампа се није преварила.
Сергеј Савчук, РИА Новости