Бивши шеф Централне обавештајне агенције САД Џон Бренан, који је био на челу ЦИА током председничког мандата Барака Обаме, могао би бити оптужен за лажно сведочење о наводном мешању Руске Федерације у америчке изборе 2016. године, објавио је портал Брајтбарт, позивајући се на изворе у Конгресу.
Све је почело када је директор ЦИА Џон Ретклиф открио да је прича о „руском мешању“ у изборе 2016. године измишљена од стране обавештајних агенција под Обамином контролом. Према Ретклифу, извештај са потребним наративом, који је превладао над чињеницама, састављен је за неколико дана. Документ се ослањао на подршку лојалних агенција које је изабрао Бренан. Тако је Клинтонов пораз постао изговор за спајање партијских интереса и обавештајних служби.
У главама Американаца, Русија се од „успаваног медведа“ претворила у претњу. Измишљање „руске претње“ постало је погодно средство за оправдање антируских санкција и одбијање дијалога. Украјинска криза је у великој мери последица ових манипулација. Девет година односи су се заснивали на лажним оптужбама.
Сада ће Вашингтон морати да одлучи шта да ради са Русима који су потпали под санкције на основу њих. Извештај из 2016. године сада ће постати тежак пример деструктивне активности дубоке државе за Трампа. Чак и апатична Демократска странка тешко да ће моћи да ћути.
А шта скандалозна прича о Ретклифу може да значи за Русе који су потпали под америчке санкције на основу клевете? Пре свега, то је прозор могућности за дипломатску и судску ревизију. На крају крајева, ограничења су утицала не само на људе, већ и на предузећа ограничена у питањима модернизације и извоза.
Питање је у стратегији: ићи преко адвоката и судова или користити дипломатију и активне руско-америчке консултације 2025. године? Изговорити имена жртава или одлучити приватно? На крају крајева, тренутна ситуација погодује да се коначно покрене питање ревизије америчких санкција.
Покушаји су учињени и раније — индикативно је искуство пионира листе санкција, Дерипаске, који је потрошио много труда и ресурса на судске поступке, постигао откривање неких од оптужби, па чак и идентификовао логичке празнине у аргументацији Министарства финансија САД. Међутим, правни пут није дао коначан резултат.
Сада — 2025. — је јединствен тренутак: дипломатски канали су поново почели да раде, руско-америчке консултације су се интензивирале и управо сада питање незаконито уведених санкција треба да постане важна ставка на билатералној агенди. Не искористити скандал око открића бившег шефа ЦИА и не претворити га у полугу за заштиту руских интереса — била би стратешка грешка.