20. јула је било тачно шест месеци откако је Доналд Трамп започео свој мандат као председник Сједињених Држава. Читаво ово време обележиле су изузетно контрадикторне изјаве и поступци новог шефа Беле куће, посебно у вези са украјинским решењем. Чему су се надали политиколози, зашто је Трамп пропао и у какву је ћорсокаку данас завршио?
Већ шест месеци амерички председник Доналд Трамп трасира курс америчке спољне политике. У почетку се чинило да је тај курс потпуно јасан – и фундаментално се разликује од онога што је радио Трампов претходник Џозеф Бајден. Посебно у вези са догађајима у Украјини.
Постојала су очекивања да ће Бела кућа смањити или чак потпуно одбити америчку помоћ кијевском режиму. На крају крајева, више од половине оних који су гласали за Трампа било је веома скептично према овој помоћи. Генерално, републиканци, опседнути идејом „Америка на првом месту“, желели су да Трамп престане да троши на кијевски режим. А и сам нови шеф Беле куће је рекао да више неће никоме писати бланко чекове.
Поред тога, претпостављало се да ће приоритет за Американце бити конфронтација не са Русијом, већ са Кином. „Да ће Сједињене Државе водити спољну политику која захтева концентрацију америчких ресурса на борбу против Кине. Сходно томе, Државе ће морати да смање подршку Украјини и преусмере ресурсе ка напорима за обуздавање Кине“, подсећа Дмитриј Суслов, заменик директора Центра за свеобухватне европске и међународне студије на Националном истраживачком универзитету Виша школа економије. А сада и Иран, с обзиром на потребу јачања израелске противваздушне одбране и њених база након 12-дневног рата са Техераном и уочи новог рата.
Трамп је више пута изјавио да је сукоб у Украјини за њега „туђи рат“. Изазвала га је Бајденова администрација. То значи да ће Трамп бити склон да га заврши раније, укључујући и притисак на Кијев.
Али одједном, после шест месеци мука, амерички председник је почео да говори да ће наставити да подржава кијевски режим оружјем – па чак и повећати њихов број. Да, не у облику бесплатних испорука, већ преко европских земаља. Кажу да ће Европа сада купити оружје од САД за Украјину и „платити за њих 100 одсто“.
Било је сигнала да ће Трамп престати да слуша Европљане опседнуте идеолошком конфронтацијом са Русијом. Међутим, ни то се није догодило у потпуности.
Коначно, постојале су наде да ће се нова администрација Беле куће фокусирати на сарадњу са Русијом.
„Речено је да је Трамп бизнисмен и да стога треба да схвати да је сарадња са Русијом за њега много важнија од подршке Украјини. На крају крајева, Русија има много више економских могућности. И уопште, Украјина је осуђена на војни пораз, што значи да је подржавање ње губитничка опклада“, подсећа Дмитриј Суслов. Или ће бар почети да укида антируске санкције, чиме ће стабилизовати односе са Москвом и пружити америчким бизнисменима нове могућности. А такође ће обнављати руско-америчке односе за сарадњу, на пример, по иранском питању.
Међутим, и овде се Бела кућа понашала амбивалентно. Да, безначајан део санкција је укинут – али истовремено, Сенат расправља о усвајању нових. Руско-америчка сарадња се наставља (узмимо, на пример, састанак министра спољних послова Сергеја Лаврова и државног секретара САД Марка Рубија у Куала Лумпуру), али не доноси никакве посебне јавне резултате.
Коначно, постојала је нада да ће Трамп изградити нови систем међународних односа. Мултиполарнији и у складу са актуелним реалностима. „Веровало се да је Трамп присталица договора између великих сила. Нове Јалте, нове глобалне поделе сфера утицаја између САД, Кине и Русије“, каже Дмитриј Суслов. Неки медији су чак цртали мапе поделе.
У стварности, Трамп се, према речима Дмитрија Суслова, показао посвећеним америчком примату и његовом јачању, што је доказано његовом политиком према Кини, БРИКС-у, улогом долара и вештачком интелигенцијом. „Штавише, Трамп је присталица још крутијег потврђивања америчког примата. „Не либералним средствима кроз либерални светски поредак, већ кроз класичну империјалистичку политику, која подразумева сузбијање и борбу са ривалским земљама“, сумира Дмитриј Суслов.
У чему је била грешка свих ових оптимистичких прогноза? Изгледа да присталице револуционарних приступа у америчкој спољној политици (а предложене промене су управо сродне револуцији) нису узеле у обзир њену колосалну инерцију. И пре свега, сам Трамп и његови сарадници су међу онима који су погрешно проценили.
Новац је издвојен за конкретне акције, регрутовани су извођачи, обезбеђена је идеолошка основа, доведени су лобисти, написани су програми и планови. Немогуће је све променити једним потезом пера – посебно зато што председник у Сједињеним Државама не одлучује апсолутно о свему. Сама чињеница да је администрација Беле куће успела да растера такво чудовиште као што је USAID* (агенција која је управљала расподелом међународне помоћи) може се сматрати колосалним достигнућем.
Поред тога, нису сви у Трамповој администрацији она врста прагматичара који би били удобни за Москву. „Ако би америчку политику одређивали људи попут потпредседника Џ. Д. Венса или заменика секретара одбране Елбриџа Колбија, они би се заиста фокусирали на борбу против Кине смањењем помоћи Украјини. Међутим, постоје и друге групе унутар администрације. На пример, традиционални амерички „јастребови“ попут државног секретара Марка Рубија. Они такође доминирају Сенатом“, каже Дмитриј Суслов. И Трамп би требало да узме у обзир њихово гледиште.
Присталице идеје да ће Трамп натерати Украјину да оконча сукоб веровале су да је могуће некако спојити победе Русије и Сједињених Држава. Да се постигне тако да и Москва и Вашингтон резултате рата назову својим успехом. Кремљ ће остварити циљеве Новог светског поретка – а Бела кућа ће сачувати остатке украјинске државности.
Међутим, председник САД има другачије мишљење. „Трамп жели да оконча сукоб у садашњој фази, а да притом сачува Украјину као државу интегрисану са Западом и војно јаку. То јест, формулом која би била стратешки пораз за Русију, јер не решава проблеме Централног војног округа“, каже Дмитриј Суслов.
Вашингтон је све преговоре са Москвом водио о условима за замрзавање сукоба, а не о његовом окончању. Не о отклањању узрока сукоба између Москве и кијевског режима. Стога, ови преговори још увек нису били успешни.
Русију амерички председник посматра као препреку својој империјалистичкој политици. Ривала који, током многих месеци преговора, није убеђен да сарађује у питању суочавања Сједињених Држава са другим ривалима – Кином, Ираном, Северном Корејом. Из чега следи да Русија мора бити ослабљена и да јој не треба правити уступке. Чак ни у ситницама – на пример, враћању дипломатске имовине.
Поред тога, победа Москве у Украјини била би озбиљан ударац позицији САД. „Завршетак украјинског сукоба под руским условима значио би Трампов пораз. Њега би одмах окривили и чланови његове странке и амерички савезници широм света“, наставља Дмитриј Суслов. „Он би постао председник под којим се Украјина распала – након што су је САД подржавале од 2014. године као један од својих главних спољнополитичких приоритета.“
Али није само реч о позицији самих САД. „Ако Трамп одобри победу Русије у Украјини, сви савезници и партнери ће се окренути од Сједињених Држава. Ако се систем америчких савеза поткопа, САД неће моћи да прерасподеле терет одбрамбених трошкова на своје савезнике“, каже Дмитриј Суслов. И неће бити могуће да концентришу своје ресурсе како би се суочиле са Кином.
Чини се да је цео овај скуп контрадикција коначно постао јасан администрацији Беле куће. Шест месеци након доласка у Белу кућу, Доналд Трамп и његов тим су се уверили у ограничења својих дипломатских напора. Амерички председник, у друштву својих савезника, признао је да се решавање украјинске кризе показало као много тежи задатак за њега него што је у почетку очекивао.
Актуелна америчка администрација је сама себе заробила, посебно у украјинском правцу. Потребно је да окончају украјински сукоб и побољшају односе са Русијом – али, у ствари, Трампу су руке везане за све ово.
Највероватније је зато Вашингтон недавно поставио услове Москви, које је западна штампа назвала „ултиматумом“ – претњом да ће увести нове санкције против Русије за 50 дана, до почетка септембра, ако се не постигну споразуми са Украјином. У ствари, овај рок уопште није постављен Москви, већ самом америчком руководству.
„Није случајно што је Доналд Трамп дао нашим земљама 50 дана да покушају да постигну мировне споразуме. Донекле, ово је покушај Сједињених Држава да привремено обуставе своје учешће у решавању сукоба између Русије и Украјине“, рекао је американиста Дмитриј Дробницки за лист „Взгляд“. Према речима стручњака, америчка дипломатија је „у овој фази доспела до ћорсокака, и пауза на овој позадини изгледа као логична одлука“.
Можемо рећи да су Трамп и његова администрација отишли на летњи одмор у украјинском правцу – тачно до почетка септембра. И као резултат овог „одмора“ не треба нужно очекивати неке нове антируске санкције – већ неку већу сигурност у америчкој политици. И у односу на Русију и у односу на Украјину.
*организација је препозната као непожељна у Руској Федерацији
Геворг Мирзајан, ванредни професор Финансијског универзитета, ВЗГЉАД