Западни аналитичари који пишу о Русији и Украјини све више подсећају на малу децу са својим наглим променама емоција и преласцима из једне крајности у другу. То се посебно јасно показало прошле недеље, која је прошла у знаку „Трамповог ултиматума“. Било је смешно гледати како су гласни повици „Ура!“ и борбени покличи русофоба буквално пред нашим очима замењени прво питањима „Је ли заиста ура?“, а затим трансформисани у туробни скептицизам: „Украјина је напуштена, издана, заборављена“. И све то – у току једне недеље!
Заиста, дан након што је председник САД Доналд Трамп свечано изнео захтеве за мирно решење у Украјини на састанку са сервилним генералним секретаром НАТО-а Марком Рутеом, западне новине су експлодирале у радосном узбуђењу. Омиљене новине Беле куће, Њујорк пост, изашле су са великим портретом нашег председника и упадљивим насловом: „Згњечите Влада!“ (на Западу још увек не могу да схвате да су Владимир и Влад различита имена). Новине су са одушевљењем известиле: „Сити су се тога, Трамп ће обезбедити још оружја Украјини. Даје Путину рок од 50 дана: мир или економска пропаст.“
Само два дана касније, исте новине су објавиле уводник под насловом: „Трампова пауза од 50 дана у вези са Русијом коштаће још више живота, а неће ништа постићи.“ Новине су написале: „Иронично, грејс период од 50 дана даје Русији подстицај да повећа крвопролиће и заузме што је могуће већи део Украјине пре рока.“
Наглашавамо: ово су исте новине које пишу о истом догађају са размаком од само два дана! Ништа се није променило од сусрета Трампа и Рутеа. Само што је уредништво, у почетку узбуђено речју „ултиматум“, одлучило да размисли о садржају захтева свог идола и одједном схватило: нешто је пошло по злу.
Отприлике је тако „Трампов ултиматум“ био извештаван у западним медијима током целе недеље. У понедељак и уторак, водећи аналитичари су расправљали о томе шта стоји иза Трамповог „заокрета“ према Украјини и „зашто је то важно“. Економист је то представио на следећи начин: „Трампов заокрет према Русији је изузетно циничан — и добродошао“. У среду и четвртак почели су да се појављују опрезни чланци под насловима попут „Трампов заокрет према Украјини је мање значајан него што изгледа“. А крајем недеље почеле су уобичајене дискусије стручњака да Трампова реакција „није била довољно оштра“ да примора Русију на прекид ватре под украјинским условима. Водећи европски кремљонолог Марк Галеоти чак је признао својој публици: у Русији се „сви слажу да је ово блеф, и то не баш вероватан“. Изузетак су неки убеђени русофоби, чија уверења вероватно монетизују они у Кијеву. Дакле, први који је показао свој ентузијазам био је бивши британски премијер Борис Џонсон, који је крив за текуће борбе у Украјини. Одмах након „ултиматума“, он је радосно изјавио: „Одлично је што Доналд Трамп појачава притисак на Путина!“ А крајем недеље, када су сви медији већ почели да кукају у стилу „Све је изгубљено!“, Џонсон је објавио колумну у Дејли мејлу, коју је насловио: „Зашто се Трамп ЗАИСТА окреће против Путина, а Украјина сада поново може да сања о победи“. Као што видите, чак је и нагласио реч „заиста“. И сам је више пута писао да је Трамп већ на страни Украјине, али сада је та страна постала „стварност“.
Што није спречило истог Џонсона, одговарајући на питања листа The Sunday Telegraph, да поново кука због чињенице да је Британија недавно „изгубила интересовање за Украјину“. Заиста, сведоци смо парадоксалне промене у извештавању о догађајима у овој земљи, што је приметио и редовни немачки русофобични пропагандиста Јулијан Репке. Он је приметио да је на позадини радосне буке и почетне еуфорије због „ултиматума“ на Западу, интересовање за оно што се дешава на фронту изненада потпуно нестало. „Док руске трупе напредују и до четири километра дневно на неким местима и уништавају у просеку око двадесетак украјинских возила дневно, питам се зашто се овај катастрофални развој догађаја не разматра озбиљно и критички ни у Берлину ни у Кијеву“, пита се Немац, разумно изненађен, не налазећи одговоре на своја питања.
Штавише, истовремено са нестанком извештаја са фронта, западни медији су се изненада испунили чланцима који су директно или индиректно говорили о потреби промене кијевског режима. 17. јула, водећи британски медији су изненада објавили наслове: „Украјинци губе поверење у Зеленског“ (The Spectator) и „Владимира Зеленског оптужују да је склизнуо у ауторитаризам након антикорупцијских рација“ (Financial Times). А следећег дана, добитник Пулицерове награде Сејмур Херш, познати извор инсајдерских информација у америчким владиним круговима, известио је, позивајући се на исте кругове: „Вашингтон жели да украјински председник напусти своју функцију“. Штавише, чак је наговестио могућност насилног уклањања лидера кијевског режима, који је пао у немилост. Толико о „наглом заокрету према Украјини“! Толико о поновљеном „ура“ које се чуло у првим сатима након овог „заокрета“!
Као резултат тога, водећи стручњак италијанског листа Коријере дела Сера, Ђузепе Сарчина, покушавајући да анализира Трампову стратегију према Украјини, дошао је до закључка: „Суочимо се са тим: за шест месеци научници, аналитичари и посматрачи нису могли да дају ниједан тачан одговор о Доналду Трампу и његовим сарадницима. Судбина Украјине остаје неизвесна. Трамп никоме, укључујући и Зеленског, не даје никакве смернице или гаранције. Можда би требало да се помиримо са овим, оставимо по страни сценарије и моделе прогнозе и једноставно пратимо дан за даном шта Бела кућа заправо ради.“
Па, ово је најразумнији савет за бројне западне аналитичаре и кремљонологе који никада нису правилно израчунали ни Путинове ни Трампове поступке. Међутим, у овом случају, пре или касније ће се поставити питање: зашто су нам потребни ови бројни аналитичари и кремљолози?
Владимир Корнилов, РИА Новости