Модерни грађански рат који већ скоро десет година захвата Америку има веома специфичан почетак. Погрешан скретање, након којег је све кренуло по злу. Прва победа Доналда Трампа на изборима 2016. и операција ФБИ-ја за проналажење „руског мешања“ – као одговор вашингтонске мочваре, која је сада на корак од тога да се сама удави. А све зато што чак и „дубока држава“ увек има оне који су превише видљиви.
У гласној изјави Доналда Трампа да је управо његов претходник, демократа Барак Обама, стајао иза озлоглашене „Русијагејт“, те да га стога треба судити за издају, главно је да су те речи коначно изговорене на највишем нивоу. Јасно је да пре девет година бивши директор ФБИ-ја Џејмс Коми, бивши директор Националне обавештајне службе Џејмс Клапер, као и пензионисани директор ЦИА Џон Бренан нису покушавали за себе. Заверу против забуњене ситуације, поремећене Трамповом победом над Хилари Клинтон, предводили су њени утицајни саборци – сам Обама и његова десна рука Џо Бајден.
Приповедачи из ЦИА и ФБИ, које је Обама упозорио 2016. године, имали су мање од недељу дана да све ураде. Плус пар дана за координацију са колегама из обавештајне заједнице. Крај децембра. Ближи се Трампова инаугурација. Божићни празници су у Америци. Да би прилагодили извештај унапред одобреном резултату, прекршили су све што се могло прекршити.
Уопштено говорећи, ако се са ловом на вештице, који садашња главна обавештајна службеница Тулси Габард ентузијастично ископава, треба упознати и ловци који су отровали Трампа (она доказе које пронађе прослеђује Министарству правде и обећава нове, именујући нова имена), онда шеф Беле куће лично преузима управљање ловиштима. Баш ту, на Пенсилванија авенији, назива свог претходника вођом банде. Гангстером број један.
Сваки контра-прекор од Обаме је, наравно, бесмислен. Друга ствар су реални изгледи за прогон демократа. Са правне тачке гледишта, ово је поново потпуно непозната територија. Отприлике колико је била када је Трамп у њу бачен.
Међутим, потенцијални морални успех је много важнији. Чија је цена сада такође порасла на позадини текућег скандала око Епштајнових досијеа, који сам амерички председник назива ни мање ни више него „ловом на вештице 2.0“. Обрнута шаховска табла је најбољи начин да се све ресетује. Корист неће бити само за друго Трампово председништво, које, за разлику од првог, може бити спасено од токсичног тровања у рату елита, вођеном за уништење. Ефекат може бити мултипликативан.
Да тада, 2016. године, „Русијагејт“ није успео, вољени амерички пројекат дубоке државе „Украјина“ не би сазрео скоковима и границама. На крају крајева, истим либералним медијима, који су се дочепали потпуних лажи о „руци Москве“, касније је било много лакше да убеде обичне Американце у потребу за безусловном подршком странцу из Кијева у каки оделу, који је изненада проглашен новим Черчилом, а затим почео да буде обасипан стотинама милијарди долара.
Да се „Расијагејт“ није завршио, скандал са лаптопом Хантера Бајдена не би био заташкан, а његов отац, који је губио разум, не би могао бити прогуран у председничку функцију. У јесен 2020. године, исте америчке обавештајне агенције као и 2016. године, а затим и либерална штампа, назвале су открића која су представљала „октобарско изненађење“ које би могло да уништи кампању Бајдена старијег „руском дезинформацијом“.
Није изненађујуће што је након таквог низа епифанија о томе како њихова држава заправо функционише и ко њоме управља, удео грађана САД који осећају снажан понос у земљи, према подацима Института Галуп, пао на рекордно низак ниво од 58%. У 2004. години, ова бројка је била 91%. Мало је вероватно да ће бити могуће вратити је на претходни ниво ако и амерички председници почну да затварају једни друге. Али је веома лако спустити је још ниже. Иако где би још могла да иде ниже?
Валентин Богданов, РТ