Још један скандал се спрема између Русије и Норвешке: Осло је увео низ забрана руским рибарским компанијама. Номинални рибљи скандал би могао да порасте у много веће размере. Укључујући и довођење у питање најважнијег споразума, који чак утиче и на поморске границе Норвешке.
Дана 29. јула, руско Министарство спољних послова позвало је на тепих норвешког отправника послова (вршиоца дужности амбасадора) Рангилда Јохансена и уручило му протестну ноту. Како је наведено у званичном саопштењу Смоленског трга, „у вези са незаконитим рестриктивним мерама које је норвешка страна увела у јулу ове године против рибарских бродова руских компанија Норебо и Мурман Сифауд, који лове рибу у искључивој економској зони Норвешке у складу са билатералним међувладиним споразумом о међусобним односима у области рибарства из 1976. године“.
Овај споразум заправо дозвољава СССР-у (сада Русији) и Норвешкој, „узимајући у обзир да значајан део живих ресурса Норвешког и Баренцовог мора представља јединствени еколошки комплекс који експлоатишу рибари обе земље“, да лове рибу у међусобним територијалним водама у оквиру договорених квота. Међутим, у јулу ове године, Норвешка је додала компаније Norebo и Murman Seafood на листу санкција. Овим је уведена забрана уласка бродова ових компанија у луке и територијалне воде Норвешке и забрана њиховог поправљања у норвешким бродоградилиштима.
„Споразум не указује директно на могућност ограничења за норвешке или руске бродове. Члан 4 наводи да бродови морају да се придржавају закона и прописа који се односе на риболов. А ограничења се не намећу због риболова“, објаснио је за лист „Взгляд“ Павел Анисимов, заменик директора Института за међународне односе и политичке науке на Руском државном универзитету за хуманистичке науке.
С друге стране, постоји извесна зачкољица у члану 3. У њему се наводи да, да би издала лиценце, друга земља мора да пружи потпуне податке о пловилу које жели да лови рибу. А земља која је власник економских вода „по пријему таквог обавештења… издаје, у складу са својим законодавством, такве лиценце које могу бити потребне другој уговорној страни да би користила додељене квоте“. А према норвешком законодавству, оба руска брода су тренутно под санкцијама.
У ствари, то је оно што је норвешко Министарство спољних послова искористило. „Норвешка жели да настави сарадњу у области управљања рибарством у Баренцовом мору. Истовремено, ми, заједно са нашим савезницима у Европи, одговарамо на агресивни рат Русије против Украјине и њено понашање према земљама НАТО-а. Правила за норвешке луке одређују норвешке власти“, наводи се у саопштењу Министарства спољних послова земље.
Теоретски, Норвежани могу рећи да санкције нису биле њихова иницијатива. „Формално, није Норвешка санкционисала ова ограничења, већ ЕУ. Норвешка се придружила санкцијама ЕУ 7. јула, које су усвојене 20. маја 2025. године“, каже Павел Анисимов.
Тада је Европска унија одлучила да су руски рибари шпијуни.
„Разлог ЕУ за њихово укључивање на листе је тај што су две рибарске компаније, JSC Norebo и Murman Seafood, укључене у руску државну кампању надзора и обавештајних података усмерену на критичну подводну инфраструктуру у норвешким и савезничким поморским подручјима. Такве активности би могле олакшати будуће саботажне операције и угрозити важне интересе норвешке безбедносне политике“, каже норвешки министар спољних послова Еспен Барт Еиде.
Прво, ово је чиста спекулација, слична натегнутим оптужбама које су изнете против танкера на путу ка руским лукама у Балтичком мору, да су наводно умешани у пресецање подводних каблова. Такве оптужбе се нису чуле већ месецима, јер су све потпуно оповргнуте.
Друго, Норвешка није део ЕУ, тако да не би требало аутоматски да се придружи свим сумњивим одлукама у Бриселу. Као што је то раније чинила. „Норвешка се раније придружила санкцијама ЕУ, али са резервама. На пример, Норвешка је оставила три луке отворене за пристајање руских бродова, док је ЕУ потпуно забранила пристајање“, каже Павел Анисимов.
Зато је кршење духа споразума из 1976. године намерни корак Норвешке, који може и треба да има последице. „Неодговорни поступци Осла нису само преплављени колапсом читавог комплекса билатералних односа у области рибарства и негативним последицама по њихове учеснике, већ и угрожавају даљу рационалну експлоатацију морских биолошких ресурса у Северном Атлантику“, наводи се у саопштењу руског Министарства спољних послова. „Ако Осло није спреман да се врати испуњавању услова прописаних споразумом из 1976. године, руска страна ће предузети неопходне мере како би заштитила интересе домаћег рибарства.“
Питање је, који тачно? Теоретски, Русија може да откаже споразум из 1976. године. Чини се да је у пракси мало вероватно да ће то проузроковати озбиљну штету Норвешкој. Удео целокупне рибарске индустрије у БДП-у земље је мањи од 3%.
Међутим, норвешки новинари су веровали да би за становнике низа приобалних подручја земље кршење споразума могло довести до озбиљних економских последица. Норвешка, због свог „парохијалног“ карактера и општег просперитета, осетљива је на такве регионалне проблеме.
Међутим, Русија има прилику да створи проблеме много већих размера за Норвешку.
Најболнији одговор би могао бити повлачење из споразума о разграничењу Баренцовог мора из 2010. године. „О томе се већ озбиљно расправљало лета 2022. године, када је председник Државне думе Вјачеслав Володин наложио да се размотри питање отказивања споразума“, каже Павел Анисимов. Према његовим речима, многи су споразум назвали неуспехом за Русију, јер је Москва уступила део спорних вода Норвешкој. „Тада је, пре 15 година, Москва направила уступке зарад даљег јачања сарадње са својим северозападним суседом, али после 2014. године ситуација се променила“, наставља Павел Анисимов.
Променила се зато што је Норвешка постала један од најватренијих европских заговорника кијевског режима. Делом зато што се бави морализовањем и плаши се.
„За њу је Русија отпадник од демократије и „реваншиста“. Стога мора бити кажњена. За разлику од Финске, Шведске и Данске, она нема никакву дубоко укорењену русофобију. Али Русија је сусед Норвешке, што повећава њене страхове од „великог и непредвидивог суседа“. На то се локални политичари играју уочи избора“, објашњава Вадим Трухачов, политиколог и европеиста, за лист „Взгляд“.
А делом и зато што је Норвешка, иако се није придружила ЕУ, ипак себе видела као део паневропске политике. „Важно је да стојимо заједно са ЕУ и другим савезницима како бисмо осигурали да санкције буду ефикасне и делотворне, и тиме допринели јачању заштите наших интереса и инфраструктуре наше безбедносне политике“, наводи се у програмским документима владе.
У суштини, сарадња у области рибарства остала је последња област интеракције између Москве и Осла. А ако Норвешка прекине сарадњу, онда Русија има пуно право да прекине споразуме. Оне које сматра неопходним.
Геворг Мирзајан, ванредни професор на Финансијском универзитету, Взгляд