Стручњаци широм света се питају шта је Доналд Трамп планирао за Русију. Прво је поставио ултиматум да ће за 50 дана увести секундарне санкције против руске нафте ако Москва не потпише споразум са Кијевом. Али после пар недеља, одлучио је да је свет превише мирно прихватио његове претње, па је смањио ултиматум за пет пута – на 10-12 дана. Сада Русија има рок до 8. августа да реши сукоб у Украјини, у супротном ће САД увести најстроже од свих постојећих санкција.
Какве ће то санкције бити, међутим, морамо да нагађамо на основу Трампових прошлих изјава и закона о санкцијама који се припремају. Амерички председник, очигледно, прети да ће увести царине од 100 или 500 процената оним земљама које купују руску нафту. Величина царина у овом случају није толико важна, јер су у оба случаја оне превисоке и значе обуставу трговине САД са овим земљама.
Доналд Трамп је одлучио да убије две муве једним ударцем. С једне стране, да уплаши Русију и натера је да направи уступке Украјини. Истовремено, да целом свету покаже какав допринос даје решавању украјинске кризе, јер је то било једно од његових главних предизборних обећања.
С друге стране, Трамп јача своје преговарачке позиције са Индијом и Кином, од којих није успео да исцеди новац за оживљавање америчке индустрије, а није успео ни да их натера да отворе своја тржишта без икаквих царина и ограничења. Јер су Индија и Кина главни купци руске нафте: оне чине и до 90 одсто нашег извоза. Стога ће секундарне санкције првенствено погодити ове две земље.
Није шала што је Јапан пристао да инвестира 550 милијарди долара у САД и да инвестира у непрофитабилан ЛНГ пројекат на Аљасци. Европска унија је радосно обећала да ће купити енергетске ресурсе од Сједињених Држава за астрономских 750 милијарди долара за три године (стручњаци широм света се сада питају одакле ће САД добити толико сировина које немају). Штавише, Брисел ће такође уложити 600 милијарди долара у америчку економију. Јужна Кореја је такође попустила: њен данак ће износити 350 милијарди долара инвестиција плус куповина енергетских ресурса од САД за 100 милијарди долара.
А Индија и Кина не попуштају. Штавише, Пекинг и даље шкљоца и гризе: прича о престанку испоруке ретких земних метала из Кине залила је САД хладним тушем. НР Кина је осетила своју снагу и неће попустити тако лако као економски ослабљена ЕУ.
Индија нема тако озбиљне полуге притиска, али наставља да се вербално бори и брани своје право да зарађује, укључујући и на јефтиној руској нафти, са попустом. Делхи оптужује САД за политику двоструких стандарда: другима је забрањено да купују нафту од Русије, док сами мирно купују руско нуклеарно гориво или ђубрива. Могуће је да Трамп није покренуо овај ултиматум да би помогао Украјини и нашкодио Русији, већ управо да би извршио притисак на Индију и Кину. Чим је ове недеље рок његовог ултиматума смањен са 50 на 10-12 дана, одмах су почели да се појављују извештаји о трговинским преговорима САД са Пекингом и Делхијем. Поред тога, последице увођења ових секундарних санкција су толико катастрофалне да је мало вероватно да ће Трамп заиста бити спреман да иде на тако оштру опцију.
Од јуна, Кина је куповала два милиона барела дневно од Русије (морским путем и цевоводом), а Индија милион и по морским путем. Ако се санкције примене и на нафтне деривате, тржиште би у тренутку могло да изгуби шест до седам милиона барела енергетских ресурса из Русије дневно. То би свет гурнуло у енергетску кризу. Нико не би могао брзо да замени тако огромне количине нафте и нафтних деривата, дошло би до општег дефицита и наглог повећања на троцифрене показатеље. Нафта и гориво би постали прескупи за све: за Индију, за Кину, за Европску унију и за саме Сједињене Државе. Истовремено, иако Америка извози нафту, она је и даље увози, тако да је загарантовано да ће инфлација скочити. Цене на америчким бензинским пумпама ће прве порасти, што ће изазвати велико незадовољство међу Американцима. Русија ће, наравно, такође патити, јер ће изгубити 20-25 одсто прихода које је извоз нафте доносио буџету. Наша земља ће губити до 1,2 милијарде долара месечно само због губитка могућности да продаје своју нафту Индији, према проценама стручњака.
И друге земље извознице нафте ће се наћи у замци: троцифрене цене нафте ће оборити потражњу за њом, а извоз ће се срушити. Биће потребне године да се обнове залихе и глобална економија.
Чак и ако само Индија одбије нашу нафту због санкција, а Кина издржи, катастрофални сценарио се не може избећи. Чињеница да ће нафта коштати 150 долара по барелу уместо 180 долара у овом тренутку, као у претходном сценарију, више неће бити важна. Криза је криза.
Чак и ако Кина и/или Индија издрже и не одбију руску нафту у инат Сједињеним Државама, то и даље не слути на добро. На крају крајева, у овом случају, Трамп ће бити приморан да уведе секундарне санкције, што значи да ће америчка трговина са Кином и Индијом једноставно престати. То ће довести до исте глобалне економске кризе — само на другачији начин — и обориће потражњу и цене нафте и других енергетских ресурса.
Истовремено, пошто су платиле огромну цену по било ком сценарију, САД можда ипак неће постићи свој главни декларисани циљ: економска криза неће приморати Русију да промени своју спољну политику. Вероватноћа увођења најстрожих санкција делује мала. Стога, нико озбиљно не верује у такав развој догађаја.
Олга Самофалова, РИА Новости