Познати глумац Јово Максић раније је говорио да је 1995. године преживео пакао и голготу током операције „Олуја“.
Јово Максић је рођен у Босанском Грахову, а одрастао у Книну, где га је задесио рат који је у бившој Југославији почео да букти почетком деведесетих година. Као и многи Срби у то време, и Јово је протеран са огњишта.
– Све је кренуло 1991. године, када је почео рат, тада сам имао свега 18 година. Тај пакао за моју породицу и мене трајао је пуне четири године, а кулминирао је 1995. године погромом у операцији „Олуја“. Био сам у тој чувеној колони са осталим народом, тада сам имао 22 године. Верујте да се и не сећам шта ми се све издешавало у том периоду јер је било много ружних ствари. У таквим несрећним околностима време лети и не памтите га. Организам буде под невероватним адреналином и то вас гура напред – говорио је познати глумац.
Јово је објаснио да му је било тешко када је дошао у Србију, али да ни у једном тренутку није погнуо главу, већ је одлучио да се лавовски бори за своју будућност.
– Када сам стигао у Београд, нисам кукао и плакао, него сам смогао снаге и кренуо да се борим за боље сутра. Избор у животу увек постоји, а ја сам пронашао свој пут којим сам кренуо. Уписао сам Факултет драмских уметности и док сам студирао, схватио сам да се бавим послом који највише волим.
Балкан је, каже Јово, место највеће љубави и мржње, а то је најуочљивије у Србији и међу Србима.
– Или се волимо, или се мрзимо до краја. У пет минута можемо и да се љубимо и да се побијемо. То је благо, али и проклетство које ми као народ имамо. Наша земља се налази на раскрсници путева између Истока и Запада. Ми смо као неки зид у који ударају и једна и друга страна. Србима је то нешто најнормалније. Неким странцима је то фасцинантно, док је другима чудно и гледају нас са гађењем како уопште можемо тако да живимо. Али ја не знам да ли бисмо ми могли другачије да опстанемо – изјавио је Максић за Курир 2021. године.
Током 2023. године глумац је поново био у жижи јавности и то због серије „Олуја“ у којој је био један од главних ликова. Тада је у разговору за портал Нова.рс открио како гледа на своју улогу Илије:
– Мој Илија симболизује домаћина, поштеног, фамилијарног, каквих је тамо много било, отргнутог из једног мирног и идиличног живота и баченог у пакао рата. Преко ноћи све се окрене, временом све више си на танкој линији лудила, живиш сваки дан као да је последњи, једино те породица држи да не склизнеш још дубље и схваташ да је на крају једино породица важна. Такви људи су и износили све недаће кроз нашу историју – говорио је тада Јово и открио да ли је одмах прихватио улогу у поменутом филму:
– После разговора са редитељем није било премишљања. Обојица смо желели да испричамо једну антиратну драму и сложили смо се да морамо да пазимо да филм и серију не упрљамо дневнополитичким темама јер се оне увек злоупотребљавају пошто, нажалост, живимо у таквом времену – казао је Максић, који је након операције „Олуја“ наставио студије, постао стипендиста позоришта у Вршцу, након дипломирања запослио се у Малом позоришту „Душко Радовић“, а сада је члан Београдског драмског позоришта.
Izvor: Direktno.rs