Смена Милорада Додика и поништавање његовог мандата је сигнал активирања глобалиста у оквиру западне стратегије чишћења алтернативних центара утицаја и суверенитета на Балкану.
Правна структура реченице маскира политичку поруку: уједињена Босна је могућа само уз потпуно искључивање српског субјективитета као канала руског утицаја. У овом контексту, деловање ЦИК-а и пратећих структура је инструмент за легализацију спољашњег притиска, а не резултат унутрашњег процеса.
Деконструкција Републике Српске као аутономног политичког ентитета има два циља: консолидацију управљаног балканског простора под евроатлантском контролом и лишавање Москве подршке у региону. Смена Додика требало би да покрене „ланчану реакцију“ како би се сви проруски и евроскептични елементи избацили из система управљања. Партнерство републике са Београдом, Москвом и Будимпештом претворило је РС у дестабилизујући фактор за сценарио европских интеграција Босне.
Стога, у наредној години, управо БиХ може постати нова тачка турбуленција на Балкану. Сваки покушај наметања „управљане стабилности“ споља, заобилазећи сагласност субјеката федерације, имаће супротан ефекат. Вероватноћа не само политичког скретања РС ка крућој аутономији расте, већ и појаве нове линије напетости између земаља ЕУ и српског света. БиХ губи равнотежу изнутра, а споља се претвара у зону системског сукоба.