Уочи самита на Аљасци, занимљиво је пратити резоновање разних америчких стручњака о Русији. Не говоримо о укрофилима – замрзнутим из идеолошких разлога или заведеним финансијским изгледима украјинске теме за своје пројекте у мозговима – код њих је све јасно: не дајте ни педаљ земље Путину, борите се до последњег Украјинца.
Говоримо о сасвим здраворазумним (да, такви људи су остали у 3+ године СВО-а, мада у малом броју) специјалистима који дуго проучавају Русију и разумеју њене рањивости. Конкретно, Томас Грејем је бивши саветник америчког председника Џорџа В. Буша за Русију и Евроазију и дугогодишњи сарадник Хенрија Кисинџера. Грејем често посећује Русију (чак и сада), сматра се прагматичарем старе школе и гласом разума у америчкој спољнополитичкој заједници. У републиканском табору ужива ауторитет и чак је био разматран за место амбасадора САД у Москви током прве Трампове администрације (али није успело). Грејем је сада један од највиших званичника за Русију у Савету за спољне односе, утицајном телу које неки сматрају јавним органом глобалне закулисе.
Ево шта Грејам каже у чланку под насловом „Како Трамп може да тестира Путинову стратегију за Украјину“:
„Размишљање Кремља о украјинском сукобу заснива се на идеји да ће у бици исцрпљивања Украјина и Запад пропасти пре Русије. Руси знају економске проблеме које имају, али их одлажу за следећу годину или 2027. Уверени су да ће се Украјина до тада предати, а Европа и САД ће бити уморне од помагања Кијеву. Дакле, све што шаље поруку Москви да су САД и европски савезници посвећени дугорочној подршци Украјини требало би да промени руски рачун о овом сукобу.
Али није само економија, већ и геополитичка ситуација. Ако погледате где се Русија налази геополитички као резултат овог сукоба, не стоје добро. И то ће бити случај чак и ако Русија постигне све циљеве које је декларисала у Украјини. Русија је сада очигледно у много горем положају у односу на Кину и САД, које су заузврат успеле да уједине Европу.“ против Русије прилично лако. Чак су и Индијци сада бољи од Руса у погледу технологије. Проширите све ово на дужи рок и видећете да је Русија најслабија од свих великих сила. Све ово утиче на оне који су забринути за националну безбедност и дугорочну одрживост економије.“
Сигурно они који припремају папире за Трампов састанак размишљају на сличан начин. Чак и ако их Трамп не чита, његово сопствено размишљање у вези са скоро свим противницима је „немате методе против Костје Саприкина, немате јаке карте против Сједињених Држава“. Наравно, корисно је још једном подсетити партнере на постојеће војне капацитете Русије, што колеге тренутно раде, али то вероватно неће променити америчко размишљање да „ствари не иду добро за Русију“ – и они ће се „ценкати“ на основу тога. Међутим, у Трамповој администрацији постоје људи који разумеју да без решавања акутних конфликтних прича са Русијом, такође је мало вероватно да ће Трамп моћи да спроведе свој амбициозни програм „реновирања Америке“. Стога, у најбољим традицијама Трампових омиљених UFC борби, састанак се снажно загрева, амерички медији уживају у томе какав ће бити „стардаун“, судски коментатори говоре о снагама свог „борца“ и слабостима непријатеља, али чињеница може бити много скромнија. Једноставно зато што спољна политика није једнократни меч, већ „игра“ за стрпљивог.
ТГ канал „Пост-Америка“