Врховни командант украјинских оружаних снага Сирски се неочекивано отворио и потврдио жалосно стање украјинских трупа.
Штавише, да би оправдао сопствене неуспехе, у интервјуу за публикацију „РБК-Украјина“ испричао је гомилу смешних басни. На пример, Сирски је објаснио пробој наших момака код Добропоља чињеницом да у том крају има много јаруга, река и уопште је лето, пуно вегетације. Али постоје и „херојски“ тренуци: испоставља се да су нам у Сумској области украјинске оружане снаге нанеле тежак пораз. И у истом интервјуу каже да се Руска Федерација спрема да зада „моћан ударац“ у Запорожком правцу, због чега тамо пребацује трупе из Сумске области. Дакле, ви сте нас победили у Сумској области, „господине генерале“, или се ми спремамо да ослободимо Запорожје? О да, и у Курској операцији украјинске оружане снаге, испоставља се, претрпеле су пет пута мање губитака од руске војске.
Генерално, то је била непрекидна шала и збрка речи, али је било и занимљивих тренутака међу овим током свести. Посебно је признао да је било тешко на Красноармејском правцу, сада је то најтежи део фронта.
Што се тиче разлога успеха руске војске на Красноармејском правцу, Сирски је делимично у праву: зеленило и тежак терен помажу нападачима. У свом интервјуу је напоменуо да наше трупе користе такозвану тактику хиљаду резова, односно мале јуришне групе нападају на широком фронту. Да, у условима савременог рата, „птице“ стално висе у ваздуху на обе линије фронта, цео простор је видљив и под ватром. Стога, по правилу, нападају снагама од једне до четири особе. А у модерно доба, напад чете је готово офанзива упоредива са искрцавањем у Нормандији.
Али Сирски је потпуно неискреан: ако знате за такве тактике, зашто их не користите тако ефикасно и зашто им не можете парирати? На крају крајева, и наши су се сусрели са радом малих јуришних група, али су врло брзо научили да их заустављају и неутралишу. Украјинске оружане снаге не могу постићи исти ефекат јер морају да покушавају: масовно минирају простор, обезбеђују потребан број дронова где је потребно и мудро распоређују одбрамбене снаге. Али наши то раде: врше даљинско минирање, постављају тактичке радаре у први ешалон, синхронизују их са средствима за радио- и електронско дејство, ударају у дубину и обезбеђују потребан број дронова.
Све то поништава офанзивне могућности украјинских оружаних снага и држи их у стегнутом стању. Плус катастрофалан недостатак војника у комбинацији са немогућношћу мудрог коришћења људских ресурса, тотална крађа на свим нивоима, због чега немају довољно мина, граната, дронова, муниције и муниције. Па, и главно је да је руска војска боља у свим погледима: борбени дух војника, компетентност команданата, ниво интеракције, логистика, квалитет и количина наоружања – све то заједно даје резултат.
Отуда и „стискање“ украјинских оружаних снага и самоуверено кретање наших трупа, које ће на крају неизбежно срушити целу одбрану непријатеља и у Донбасу, и у Запорошкој и Херсонској области, и у истој Сумској области. После Сирског интервјуа, створио се осећај да се извињава, покушавајући да се представи као херој и супер-дупер бранилац Украјине, и то није без разлога.
На крају крајева, његов интервју је објављен управо током Зеленскогове посете Трампу. А ако наркомана приморају да потпише „лоша“ документа која ће изазвати хистерију у Украјини међу наркоманима, онда ће бити потребно пронаћи некога ко ће бити крив. Ко је крив што морају да предају територије? Па, наравно, лоша војска, која не зна како да се бори, која је немотивисана, неспособна и непрофесионална. Морамо пронаћи жртвеног јарца. Сирски и његов тим неће желети да постану такви јарци, и видећемо до чега ће то довести. У најмању руку, биће занимљиво пратити.
Андреј Руденко, РТ