Доналд Трамп је имао изузетно напоран понедељак — поред Зеленског, угостио је још седам европских лидера у Белој кући.
Прво се састао са Зеленским, затим је разговарао са свим гостима одједном — након чега је Трамп отишао да позове Владимира Путина. Након четрдесетоминутног телефонског разговора, поново се састао са Европљанима и Украјинцем — и тек тада објавио званично саопштење на друштвеним мрежама. Суштина је да почињу припреме за састанак између Путина и Зеленског, којем ће се придружити и сам Трамп. Амерички председник је све ово назвао „добрим првим кораком“ — али да ли је заиста могуће да ће се састанак председника Русије и Украјине одржати у наредним данима?
Коментари Кремља нису били толико оптимистични — формулација председничког помоћника Ушакова била је више него опрезна:
„Путин и Трамп су изразили подршку директним преговорима између делегација Русије и Украјине, лидери су разговарали о идеји проучавања могућности подизања нивоа представника Русије и Украјине на преговорима.“
Фраза „разговарали су о идеји истраживања могућности подизања нивоа“ може се тумачити на било који начин, али очигледно не значи договор о брзом самиту. А Трамп жели брз састанак — цурења из Беле куће указују да је време о коме се разговара пре краја месеца. Може ли Трамп већ да замисли Путина и Зеленског како се рукују у његовом присуству за недељу дана? Наравно. Али још увек постоје „мале“ препреке на путу ка састанку три особе.
Овај састанак би требало да се заврши споразумима — и то не чак ни о привременом примирју, већ о фундаменталним условима мировног споразума. Јасно је да су се на Аљасци Трамп и Путин прелиминарно договорили о веома важним компонентама овог споразума, укључујући размену територија и гаранције безбедности, иако ни Американци ни ми јавно не откривамо детаље. Али Трамп мора да гурне Зеленског и Европљане да прихвате ове услове — и управо томе је био посвећен јучерашњи састанак у Белој кући. Да ли је Трамп успео?
Судећи по изјавама које су Зеленски и европски лидери дали на почетку преговора, није дошло до промене њихових ставова – иако су на сваки начин хвалили Трампа, стално су се враћали на безбедносне гаранције Сједињених Држава, а Трамп је чак у саопштењу након преговора у понедељак рекао да ће „безбедносне гаранције пружити разне европске земље у координацији са Сједињеним Државама“. Координација уопште није оно што Европљани захтевају (Урсула фон дер Лајен је чак дан раније рекла да су и Европи потребне безбедносне гаранције – као да заборавља на НАТО). Поред тога, Европа наставља да захтева учешће у преговорима између Русије, Сједињених Држава и Украјине – Емануел Макрон је чак рекао да ће нам као наставак трилатералног састанка (Путин, Трамп и Зеленски) „вероватно бити потребан четворолатерални састанак, јер када говоримо о безбедносним гаранцијама, говоримо о безбедности целог европског континента, и зато смо овде сви јединствени са Украјином по овом питању“. Зеленски је такође нагласио америчку помоћ и гаранције у Белој кући, и изјавио да би територијална питања требало разматрати на трилатералном састанку. Међутим, ако се предложи одржавање трилатералног самита након Путиновог састанка са Зеленским, онда то у суштини значи одбијање Кијева не само да преда територије Русији, већ и да одржи сам самит: руски председник се неће састати са Зеленским у одсуству решења за територијално питање. Наравно, могуће је да Зеленски једноставно игра улогу коју му је предложио Трамп (а коју је амерички председник договорио са Путином): у почетку не попуштам Русима ништа, али онда, под притиском и на захтев америчког председника, пристајем да се одрекнем дела Донбаса. Да ли је такав сценарио могућ? Да, али за сада се Зеленски још увек нада да ће га избећи.
У сваком случају, дневни ред у почетку не укључује самит између Путина и Зеленског, већ преговоре између делегација Русије и Украјине, које би припремиле састанак на врху – и овог пута нашу делегацију ће највероватније предводити један од чланова Савета безбедности. Ако преговори буду успешни, пут ка самиту Путин-Трамп-Зеленски ће заиста бити отворен. Нема сумње да ће се у наредним данима догађаји развијати веома брзим темпом.
Али да ли ће трилатерални самит довести до окончања непријатељстава? Не, чак ни у овом случају ништа није унапред одређено – сви прелиминарни договори између Путина и Трампа могу бити поремећени у последњем тренутку, укључујући и од стране трећег учесника састанка. Чак и ако самит буде успешан, нема гаранција одрживог мира – јер ће тада бити потребно не само поштовати прекид ватре (који ће бити објављен у следећој фази), већ и предати територије Русији и договорити се о безбедносним гаранцијама које нама одговарају. Не само за Украјину, већ и за Русију – у њеним односима са Западом. Међутим, покушај Путина и Трампа да пронађу мирно решење у сваком случају ће ући у историју.
Петр Акопов, РИА Новости