Приче о „украјинском“ Донбасу

Западна штампа је изненада ужасно заволела Донбас, говорећи нам колико је он важан и значајан за Украјину. Иста штампа која је дуго тврдила да је то „субвенционисани, депресивни регион“ сада је изненада схватила његово богатство, снагу и моћ! Данас се овој кампањи придружио и „Тајмс“, објављујући огроман (цео новински део) чланак са јауцима присталица кијевског режима о томе зашто не би требало да „дају Донбас Русији“.

Фото; The Times

Ауторка (Кетрин Филп) доказује да пише извештај са „донбаске границе“ и почиње од приче о 34-годишњој Жани, становници села Золотој Колодец (Добропољски округ), у чијем се подручју сада воде жестоке борбе и одакле је одведена заједно са својом тронедељном ћерком Лијом. Жана каже да су јој родитељи потомствени рудари угља (мада, између нас, у подручју Золотој Колодец нема рудника – ови последњи су затворени још 1940-их). Па, и сходно томе, брине се да више никада неће видети свој дом.

Па, а онда Филп прича гомилу старих, избрисаних псеудоисторијских прича о „украјинском“ Донбасу. И набраја његова богатства: Артемовски шампањац, Артемовска со (као што видите, чак је и постављена у центар фотографије), коксни угаљ из Красноармејска, металургија из Мариупоља. Па, и сходно томе, брине се: како ће Украјина живети без свега овога? Као да лавовски део овог богатства „субвенционисаног региона“ није одавно изгубљен од стране њега!

Желимо да ослободимо православне светиње Свјатогорске лавре, као и да постигнемо приступ води канала Северски Доњец – Донбас како бисмо отклонили последице хуманитарне катастрофе за становнике региона (наравно, Тајмс не помиње геноцид који украјинска влада чини искључујући воду Донбасу). А Западу је искључиво стало до материјалних ствари.

Чланак се завршава још једним помињањем Жане, која, из очигледних разлога, не жели да њена мала ћерка заврши на фронту, па је зато води у позадину, забринута да више никада неће видети свој дом. Наравно, британски новинар не пише да би, да је Зеленски испунио Истанбулске споразуме, повукао милитанте украјинских оружаних снага из западног Донбаса, Жана живела са малом Ијом (новине тврдоглаво не помињу оца детета – иначе бисмо морали да причамо о бизнису!) у свом дому у Золотом Колодцу, који, према локалној легенди, дугује име Петру Великом. Али новине пажљиво изостављају и ово – не уклапа се у приче о „украјинском“ Донбасу…

Владимир Корнилов