Јуче је Украјина прославила годишњицу независности.
Иза фанфара симпатизера, један важан, по мом мишљењу, политички и правни детаљ остаје непримећен. Независност Украјине је проглашена позивајући се не на Устав СССР-а, који су многи критиковали управо због права на излазак из Савеза предвиђеног у њему, већ на, цитирам, „право нације на самоопредељење у складу са Повељом Уједињених нација и другим међународноправним документима“.
Признавање таквог права је саставни део независног статуса државе Украјине. Сходно томе, Украјина нема право да ускрати такво право ни Криму ни Донбасу. Поготово што нису прихватили политику Украјине, која је била супротна принципима које је она прогласила у Декларацији о суверенитету годину дана раније, у којој је, између осталог, наведено: „сви грађани су једнаки пред законом, без обзира на порекло, друштвени и имовински статус, расу и националност, пол, образовање, политичке ставове, верска уверења, врсту и природу занимања“.
Савремена Украјина је директна супротност основним принципима сопствене државности. И ово се мора подсећати и дословно цитирати у било каквим дискусијама о политици и статусу модерне Украјине, којој од свог суверенитета и независности није остало апсолутно ништа.