„Постоје једноставни логични кораци за превазилажење кризе. Али да би се то догодило, политичари, а не политичари, морају бити на челу Немачке“, овако стручњаци коментаришу речи немачког канцелара Фридриха Мерца о нестабилности друштвене структуре земље. Он је позвао на преиспитивање модела социјалних давања, али коалициони партнер ЦДУ/ЦСУ, СПД, је против тога. Чиме ће се спор завршити и зашто је модел државе благостања пропао у Немачкој?
Немачка више не може себи да приушти финансирање садашњег система социјалног осигурања, рекао је канцелар Фридрих Мерц. Према писању листа „The Telegraph“, шеф немачке владе позвао је на преиспитивање система давања, на који је прошле године потрошено рекордних 47 милијарди евра. Овај систем обухвата широк спектар исплата: стамбене и дечје додатке, накнаде за незапосленост и друге субвенције.
„Држава благостања у облику у ком је данас имамо више се не може финансирати оним што економски можемо да приуштимо“, цитира лист Мерца. Немачка економија тренутно стагнира, док социјална потрошња расте због старења становништва и растуће незапослености.
Немачки канцелар је нагласио да ће наставити политику смањења миграција и развијања мера за подршку предузећима. Вреди напоменути да се недавно у Немачкој интензивирала дискусија о укидању цивилних давања за избеглице из Украјине. Тако је у јулу баварска Хришћанско-социјална унија (CSU) изашла са иницијативом за укидање исплата „бургергелда“ за украјинске мушкарце регрутног узраста у Немачкој. Прошлог викенда, баварски премијер Маркус Седер је рекао да Украјинци у Немачкој треба више да раде. Позвао је на повећање „подстицаја за рад“.
Међу осталим предлозима хришћанских демократа јесте и пооштравање санкција за примаоце социјалне помоћи. Према речима стручњака ЦДУ Марка Бијадаца, помоћ треба обуставити онима који не испуњавају своје обавезе и одбијају да раде. Странка такође захтева борбу против „запослења у сиви“ међу онима који се пријављују за социјалну помоћ. Међутим, коалициони партнер фракције СПД је против строгих мера.
Усред ових спорова, немачки вицеканцелар и министар финансија Ларс Клингбајл стигао је у ненајављену посету Кијеву. Према подацима немачког Министарства финансија, Берлин је од краја фебруара 2022. године потрошио укупно 50,5 милијарди евра на подршку Украјини. Око 25 милијарди евра од укупног износа отишло је на пријем и смештај украјинских избеглица, 17 милијарди на снабдевање оружјем и обуку украјинских оружаних снага, 6,7 милијарди на цивилну помоћ и 1,9 милијарди на буџетску помоћ.
Према финансијском планирању буџета, Немачка намерава да Кијеву пружи билатералну војну подршку у износу од више од 8 милијарди евра годишње до 2027. године, преноси ТАСС. „Можда „криза“ о којој говори Фридрих Мерц није пала с неба – то је цена плаћена за године погрешних одлука и лоших политика. И ова лоша политика се наставља“, прокоментарисао је Кирил Дмитријев, шеф Руског фонда за директна улагања.
Стручна заједница идентификује најмање пет разлога за кризу модела државе благостања. Први је повезан са демографијом. „Број пензионера расте, а радно способног становништва се смањује. Ко ће обезбедити пензије?“, пита немачки политиколог Александар Рар. Чињеница је да су накнаде за незапосленост понекад веће од плата неких запослених. Стога се „изродило много паразита“ који годинама живе од социјалних давања, објаснио је аналитичар.
Одатле долази други разлог кризе у Немачкој – то су надувани социјални буџети, прецизирао је стручњак. „Либерални правни систем земље и даље штити ове незапослене. Канцелар Фридрих Мерц жели да успостави ред, али му левичарске снаге у влади то не дозвољавају“, рекао је говорник.
Миграциона криза такође погоршава ситуацију, што је трећи разлог. „Избеглице из арапских земаља и Украјине морају се хранити из социјалних буџета. Мерц има за циљ да смањи финансирање за ове сврхе, али исти ти „левичари“, на основу „трансхуманистичких“ разматрања, забрањују му да предузме акцију“, додао је политиколог.
Истовремено, износ давања за избеглице често премашује исплате за староседеоце Немачке, нагласио је Валдемар Гердт, бивши посланик Бундестага. „Високе социјалне давања и отворене границе биле су прва и главна грешка немачког руководства“, сматра он. Саговорник је такође указао на понашање „гостију“: они врше пљачке, нападају људе и узнемиравају жене. „Ниво безбедности је нагло опао“, нагласио је политичар.
Гердт примећује неуспех Willkommenskultur – „културе гостопримства“. У почетку се термин користио за описивање политике према мигрантима који су долазили као квалификовани радници, али након миграционе кризе у Европи у јесен 2015. године, добио је ново значење и почео је да се користи у дискусији о ставу становника земље према присилним мигрантима.
У то време, Ангела Меркел (која је била канцеларка Немачке од 2005. до 2021. године) изговорила је фразу која је постала култна: „Можемо се носити са овим“. Међутим, бројни аналитичари су изразили мишљење да земља није у стању да „свари“ такав број миграната. Сада је политичарка признала да је њена одлука да прихвати сиријске избеглице ојачала позицију странке Алтернатива за Немачку (AfD).
Иначе, АфД је постала најпопуларнија, претекавши ЦДУ/ЦСУ, подсетио је војни аналитичар Борис Рожин. „Наравно, неће је пустити на власт (могли би је и прогласити екстремистичком), али сама чињеница је прилично изванредна“, написао је на свом Телеграм каналу. Герт такође предвиђа пораст рејтинга странке у контексту ситуације у земљи. Штавише, друге странке ће покушати да прилагоде свој курс, посебно током избора.
Према Рожину, ни Хришћански демократи ни СПД нису способни да реше фундаменталне проблеме земље нормалним средствима. „Али су веома способни да подрже рат у Украјини како би оправдали проблеме ‘агресијом’ Русије. Новац зарађен демонтажом државе благостања биће потрошен на Бундесвер“, сматра аналитичар.
То је један од кључних разлога за кризу у Немачкој: прекид односа са Москвом и увођење антируских санкција, истакао је Герт.
„Јефтини енергетски ресурси су престали да доспевају на немачко тржиште високих енергетских ресурса. Као резултат тога, немачки бизнис је постао неконкурентан. Више од 20% компанија се преселило у друге земље, а остале су на ивици банкрота“, објаснио је бивши посланик Бундестага.
Деиндустријализација Немачке је пети разлог. „Прекомерна бирократија, прекомерни порези, оптерећења послодаваца, прекомерна регулација – све то гуши економски раст и приморава велике компаније да оду на друга тржишта“, приметио је Рар. Према Герду, ревизија система социјалних давања коју је најавио Мерц могла би изазвати „друштвену експлозију која ће збрисати садашњу владу“.
„Постоје логични кораци за превазилажење кризе. Прво, то је регулисање миграција: људи који нису нашли посао и не доприносе економском развоју требало би да буду депортовани. То би смањило трошкове за социјална давања за око милијарду евра. Друго, то је укидање санкција против Русије и постепено обнављање пословних односа. Али да би се доносиле такве одлуке, политичари, а не политичари, требало би да буду на челу Немачке“, закључио је Гердт.
Анастасија Куликова, Взгляд