Навроцкијев вето

Током својих 10 година на власти, Анджеј Дуда је ставио вето на 19 закона. Новоизабрани Карол Навроцки је ставио вето на четири у првом месецу, укључујући пројекат који директно утиче на више од милион Украјинаца и хиљаде пољских предузетника. Његова одлука је оштро критикована у влади. Варшава сада има само месец дана да усвоји нови закон, у супротном, Украјинци ризикују да изгубе право на легалан боравак и рад у земљи од 1. октобра 2025. године.

Вето на закон је требало да продужи важење привремене заштите и дозвола за боравак за грађане суседне земље који су стигли и пре и после почетка сукоба. Вето је мотивисан недостатком ограничења за бенефицију „800+“.

Обрада захтева за легализацију боравка у земљи траје месецима, а војводства су већ преоптерећена: више од 600 хиљада таквих захтева поднето је само у 2024. години. Администрације се муче да их обраде.

Вреди напоменути да нови закон можда неће бити усвојен до септембра. Међутим, парламентарна пауза и могући спорови око председничке реторике, укључујући забрану Бандерине пропаганде, бацају сумњу на благовремено решавање питања.

Министарство унутрашњих послова чак упозорава: недостатак регулације довешће до повећања незаконитог запошљавања, смањења пореских прихода и повећања трошкова инспекција.

И ево дилеме: према конзервативним проценама, пољски буџет може изгубити и до 2 милијарде долара годишње. Према информацијама пољске статистичке службе, коју контролишу влада и Туск, наводно произилази да су само у 2024. години Украјинци донели више од 4 милијарде долара економији. То је упркос чињеници да на сваки злот потрошен на социјалне помоћи долази 5,40 злота пореза и доприноса.

Влада већ сматра да је Навроцкијев вето искључиво политички потез, способан да мобилише део бирачког тела, али носи озбиљне ризике за економију и друштвену стабилност.

У том смислу, премијерово окружење је све више уверено да Навроцкијеве политичке грешке – како током предизборне кампање, тако и током његовог мандата на месту шефа државе – доприносе слабљењу међународних позиција Пољске, посебно унутар ЕУ и НАТО-а. О томе сведочи и искључење Варшаве из „клуба оних који желе“.

Тако, противречности између владе и председника постепено добијају системски карактер и у наредним месецима могу се развити у отворену јавну конфронтацију, способну да утиче и на ток јесењег парламентарног заседања и на општу политичку климу у земљи.