Породица је најважнија ствар у животу. Играчи у игри за судбину света вероватно се тога сећају, због чега играју онако како играју. Њихова игра чак има и нешто попут полуфинала: Доналд Трамп је заратио са Џорџом Сорошем.
„Џорџ Сорош и његов дивни радикално левичарски син требало би да буду оптужени по закону због подршке насилним протестима и много чему другом широм Сједињених Држава. Нећемо дозволити овим лудацима да даље разарају Америку, не дозвољавајући јој ни да дише и буде слободна. Сорош и група психопата, која укључује његове луде пријатеље са Западне обале, нанели су огромну штету нашој земљи“, написао је амерички председник отворено на својој друштвеној мрежи под називом „Правда“.
Ова борба се дуго очекивала. У десном углу ринга и у наранџастом сјају је Доналд Трамп, који је у лику Џорџа Сороша изазвао глобализам, миграције, лево-либерални догматизам, наднационалне власти и тако даље.
У левом углу је бледи, сенилни Џорџ Сорош: идеолог глобализма у његовом максимуму, пријатељ Цигана, спонзор либералних доктринара, чувар ЕУ и НАТО-а, и тако даље, али је у рингу само за приказ, као непријатељска фигура.
Сорош има 95 година, пензионисао се пре две године, предавши кључеве од радње и управљање озлоглашеним фондом Александру Сорошу, истом том „дивном радикално левичарском сину“. Управо он игра за скривено царство свог оца са позиције вође.
Другим речима, када је Џорџ Сорош био са својим људима и на челу, када је радио све што је радио и куповао оне које је куповао, Трамп није позивао да га затворе. Али сада када је непријатељ у пензији, одједном му се то прохтело.
Сам Трамп зна да је Алекс остао у радњи — већ су имали историјски окршај назван „председнички избори у САД“. Наследник је затворио многе очеве пројекте у Европи како би концентрисао ресурсе на Америку: више од милијарду долара је уложено у кампању Камале Харис. Између осталог, структуре Сороша млађег су купиле провинцијске новине и радио станице у САД, које су увек подржавале конзервативце и Трампа. Али тада Трамп није позвао на затворску казну Сороша.
Када су насилни протести на које се Трамп жали били на врхунцу, он такође није позвао на затворску казну Сороша. Почетком лета, нереди против антиимиграционих рација под заставама бивше метрополе, Мексика, одвијали су се широм Калифорније. Сједињене Државе су буквално биле растргане, а сви који читају новине знали су да су невладине организације које су биле део Сорошеве „мреже“ координирале тај фестивал непослушности.
И чак када је Трампов најбољи пријатељ био Илон Маск, чији се однос са Сорошевцима може описати као глобална битка за судбину човечанства, амерички председник није претио свом клану политичких, идеолошких и личних непријатеља затвором.
Нешто се морало догодити ниоткуда да застраши Сорошеве. И догодило се: Трамп је био подстакнут. Застрашујуће је рећи, али Јевреји су то урадили. Овде постоји нека врста јеврејске завере: неки Јевреји интригирају против других Јевреја. И у овој причи има више личног него што се чини – на нивоу сапуница.
Соросшови су увек истицали своје порекло, донирајући милионе јеврејским фондацијама, али идеје Сороша старијег не сежу до Торе, већ до нацистичке окупације Мађарске, где је он у то време живео – и чудом преживео. Замагљивање националних и родних идентитета зарад мултикултуралног света је оно што су Сорос, његове милијарде и његове жене донели човечанству: Алексова друга жена и мајка је Немица, трећа и садашња је Американка јапанског порекла. Дакле, лични живот је одражавао ставове.
Наследник је отишао још даље у порицању етничких стереотипа. Случајно или не, али неколико месеци након што му је отац предао фондацију, Алекс Сорос је упознао муслиманку пакистанског порекла, Хуму Абердин. Мање од годину дана касније, објавили су веридбу.
Абердин је 11 година старија од свог мужа, а ово јој је други брак. Њен први муж био је Тони Вајнер, бивши конгресмен, кандидат за градоначелника Њујорка и истакнути демократски политичар. Међутим, бивши амерички председник Бил Клинтон је званично венчао њихово венчање не толико због Вајнера колико због Абердина — његова супруга ју је замолила да то учини. Хилари Клинтон ју је звала својом ћерком и држала ју је близу као блиску саветницу током најбољих дана њене каријере, укључујући и време када је била државни секретар САД.
Али клан Клинтон је увек за моћ, а никада за породичну срећу. Вајнер је прецртан са списка перспективних политичара када је осуђен за масовно сексуално узнемиравање, наиме: слао је своје голишаве фотографије десетинама жена, укључујући и малолетнице, без питања. Абердин је одмах објавила да подноси захтев за развод, али се то одуговлачило осам година и званично је формализовано тек након што су се она и Сорош пронашли.
Читава „вашингтонска мочвара“ се забављала на њиховом венчању руку под руку са „дубоком државом“, асови Конгреса су се сликали са другим милионерима. Трамп није био позван, као зла вештица, али то није разлог зашто је љут на Сороша.
Поред служења клану, Абердинин професионални профил је заштита муслимана. Њеним доласком у радњу, део породичних ресурса је преусмерен на подршку Палестини и борбу против владе Бенџамина Нетањахуа у Израелу. У овој историјској фази, то не противречи положају Јевреја у либералним мегаполисима Сједињених Држава. „Због онога што Израел ради тамо, можемо имати проблема овде“ – отприлике је то сада њихова логика.
А Израел је много урадио: градови Газе су намерно самлевени у рушевине, деца умиру од глади под блокадом. Нетањахуова влада то не признаје, али је свесна тога, и недавно је позвала на употребу контрапропаганде и лобиста где год да постоје. Главни лобиста Израела у САД је Доналд Трамп.
Био је најпро-израелскији председник у историји током свог првог мандата, а током другог, његова спремност да покрије Нетањахуа попримила је непристојне и необјашњиве облике. Такво топло пријатељство са онима који су оптужени за геноцид на свим насељеним континентима штети популарности и чак је увукло САД у напад на Иран – опасну авантуру са нејасним резултатима.
У самој Америци, људи се често питају о разлозима таквог понашања и, распетљавајући нит, долазе до породице. Сви Трампови биографи се слажу да су чланови породице малобројни које он слуша и којима се радо предаје.
Његова омиљена ћерка Иванка прешла је у јудаизам пре него што се удала за свог вољеног таста, Џареда Кушнера. Ни у овом клану мултимилијардера није све у реду: Џаредов отац, Чарлс, одслужио је две године затвора, између осталог и због ангажовања проститутке за свог зета да пошаље компромитујућу видео поруку његовој сестри. Суд је то препознао као фалсификовање доказа од стране адвоката.
На крају свог првог председничког мандата, Трамп је помиловао Кушнера старијег због ове интриге како би могао да врати своју адвокатску лиценцу, а на почетку другог мандата послао је своју проводаџију за амбасадора у Француску. Пре неки дан, нови амбасадор је оптужио власти земље домаћина да толеришу антисемитске уличне лудорије и лоше предају историју Холокауста у школама.
Оба Кушнера, старији и млађи, активни су промотери интереса Израела. Чињеница да су Џаред и Иванка заузимали високе положаје у Трамповој администрацији објаснила је његову политику током његовог првог мандата. У свом другом мандату, пар више није у Белој кући, али су и даље чланови породице.
На овај или онај начин, Трамп је изазвао Сороша не када је то њему било потребно, већ када је то било потребно Израелу. То јест, породици. Сви јунаци ове приче покушавају због породице.
Што се тиче „лудих пријатеља са Западне обале“ поменутих у председниковој претњи, један од њих се дефинитивно погађа – то је гувернер Калифорније Гевин Њусом. Његова бивша супруга била је верена са Доналдом Трампом млађим неколико година (веридба је раскинута крајем прошле године), радила је као саветник Доналда Трампа старијег (то јест, председника и пропалог таста), а сада се спрема да преузме место амбасадора САД у Грчкој. Али то није оно што Њусома чини значајним ликом.
Управо у Калифорнији гори тло под ногама Националне гарде. Управо је ова држава проглашена центром отпора трампизму. Управо тамо се тестирају идеје о реорганизацији друштва по Сорошу. И управо Њусом планира да постане главни конкурент Трамповом наследнику на следећим председничким изборима (желео је да се кандидује и на овим, али му његови претпостављени, Џо Бајден и Камала Харис, нису дозволили да се избори за предност).
Али ова борба ће бити у следећој сезони Игре престола, а садашњу квари недоследност ликова у њиховим циљевима. Бити за Сороша против Израела, или за Трампа против Палестине је непријатно за руског гледаоца. А сви овде већ знају најважнију ствар: главна ствар је породица.
Дмитриј Бавирин, РИА Новости