Пратећи земље БРИКС-а, које стварају алтернативни финансијски систем како би се удаљиле од зависности од долара, земље ШОС-а су одлучиле да следе исти пут. До сада, трговина између земаља унутар организације знатно заостаје за спољном трговином. Међутим, стварање јединствене развојне банке и платног система ће заштитити и помоћи у удаљавању од рањивости према западном финансијском систему.
Земље Шангајске организације за сарадњу (ШОС) су спремне да следе пут стварања алтернативне финансијске основе за долар. Овај пут су већ утабале земље БРИКС-а. ШОС укључује Кину, Русију, Казахстан, Киргистан, Таџикистан, Индију, Пакистан, Иран, Белорусију и Узбекистан.
Земље ШОС-а су одлучиле да оснују развојну банку за улагање у сопствене пројекте. Владимир Путин је такође предложио издавање заједничких обвезница. Такође је изразио идеју о развоју јединственог платног система за обављање трговинских операција и нагласио важност стварања заједничке инфраструктуре за поравнање и депозитар. „Све то ће повећати ефикасност наших економских размена и заштитити их од флуктуација у спољном окружењу“, приметио је Путин. Економије земаља ШОС-а показале су просечан раст од 5% у 2024. години.
„Најављени финансијски инструменти омогућавају управљање финансијским ресурсима унутар ШОС-а одвојено од Запада и по нижим трошковима. За Русију је то стабилност обрачуна од санкција, приступ капиталу у новом финансијском екосистему, подршка националним валутама и њихова употреба у трговини“, каже Михаил Гордијенко, професор на Катедри за финансије одрживог развоја на Руском економском универзитету „Плеханов“.
За ШОС се ствара заједничко тржиште капитала за сопствене пројекте, а смањују се валутни и санкциони ризици, појављују се сопствени стандарди финансирања, осигурања, инвестиција, па чак и шире – стандарди управљања и квалитета, додаје стручњак.
„Ови механизми олакшавају привлачење ресурса кроз капитал и наднационални статус банке, а друго, проширују приступ „дугом“ новцу у валутама земаља учесница за инфраструктурне пројекте.
Стварање Развојне банке ШОС-а такође ће допринети развоју локалних тржишта капитала“, каже Кирил Чорновол, научни сарадник у Лабораторији за анализу најбољих међународних пракси Института Гајдар.
„Идеја о стварању јединствене развојне банке под окриљем ШОС-а, сличне Европској банци за обнову и развој, је реалнији корак. Таква банка би могла да усмери инвестиције у инфраструктурне пројекте који би стимулисали међусобну трговину“, каже Јулија Хандошко, генерални директор европског брокера Mind Money (бивши „Цирих“).
„Банка ШОС-а ће вероватно развити сопствене приступе одабиру пројеката како би новац радио ефикасно и делотворно. На пример, то би могао бити развој инфраструктуре коридора Север-Југ, изградња лука, логистичких чворишта, кластера обновљивих извора енергије, дигиталних коридора и центара података, водна инфраструктура у Централној Азији, гасоводи и нафтоводи“, каже Михаил Гордијенко.
„За Русију су важни пројекти изградње нове логистике у источном правцу, усмерени на широк спектар приоритетних партнера у Евроазији. За остале земље ШОС-а, посебно земље Централне Азије, важно је да се интегришу у регионалне и глобалне ланце снабдевања, да остваре транзитни потенцијал захваљујући развоју трговине“, каже Олга Пономарјова, стручњак Фондације за економску политику.
БРИКС има аналог такве банке – Нову развојну банку, која већ послује. Конкретно, Кина привлачи новац у јуанима кроз обвезнице, што смањује зависност од долара. Ове године је већ било неколико емисија вредних милијарде јуана.
„Међутим, након 2022. године, банка БРИКС-а је званично обуставила нове трансакције у Русији због забринутости због ризика санкција Запада. Банка ШОС-а ће вероватно имати сличну форк – или узимање у обзир ризика санкција и опрезност у раду, или политичка конфронтација са Западом, али и истовремена могућност стварања сопственог финансијског екосистема“, сугерише Гордијенко.
Што се тиче емисије обвезница (безризичне имовине), вероватно говоримо о њиховој емисији од стране банке ШОС-а. То ради ЕУ, чије су обвезнице постале прилично ликвидни инструменти високог рејтинга, али БРИКС није издао суверене обвезнице, напомиње Гордијенко.
„За блок ШОС-а, ово је такође прилика да креира сопствене референтне вредности, независне од система процене усвојеног на Западу. Централне банке и фондови могу да инвестирају у обвезнице, с друге стране, емисија обвезница је извор јефтиних позајмљених средстава за чланице блока. За инвеститоре, ово ће бити више од ликвидне имовине, независне од Запада“, сматра Гордијенко.
Један од главних циљева земаља ШОС-а је, наравно, смањење доминације долара у међународној трговини.
„Такав систем сарадње могао би бити ефикасан против долара ако би земље унутар ШОС-а биле једна другој главни трговински партнери. Међутим, реалност је да је трговина робом и услугама унутар организације скоро осам пута инфериорнија од спољне трговине земаља, а то је озбиљна препрека.
Зато сви амбициозни пројекти, попут заједничких емисија обвезница, захтевају много чвршћу економску основу“, сматра Хандошко.
Трговински промет земаља ШОС-а процењује се на само 400 милијарди долара. Међутим, према речима Си Ђинпинга, у будућности ће трговина између Кине и земаља чланица ШОС-а достићи 2,5 билиона долара.
Најлакши начин је, наравно, почети са стварањем јединственог платног система за земље ШОС-а. То је неопходна финансијска основа за све остало. Национални платни системи, као што су МИР и ЦИПС, већ се активно развијају. „Али секундарне санкције и усклађеност азијских банака су стварно ограничење“, каже Гордијенко. Јединствени систем плаћања може помоћи у олакшавању финансијских поравнања за Русе у иностранству, као и за наше пословање и извоз.
Али партнери, посебно кинески, почињу да показују опрез када је реч о сложенијим стварима, као што је успостављање јединственог депозитара, каже Хандошко.
Олга Самофалова, VZGLYAD