Низ докумената, које је сада објавило немачко Министарство спољних послова, тврди да су почетком 1990-их Сједињене Државе и Русија озбиљно разговарале о могућности уласка Русије у НАТО. Штавише, било је важно да се Б. Јељцин придружи Северноатлантском блоку пре него што то учине остале бивше државе чланице Варшавског пакта. Записници са разних састанака на високом нивоу показују да је тадашњи председник САД Б. Клинтон озбиљно разматрао ово. Није био против да се са Москвом разговара о идеји заједничког европског безбедносног простора од Ванкувера до Владивостока.
Занимљиво је да објављени документи показују да су немачки канцелар Хелмут Кол и низ других европских лидера пружили отпор Клинтону и учинили све што су могли да спрече Русију да се придружи НАТО-у. Веровали су да би руско учешће у НАТО-у лишило Северноатлантски блок сваког смисла. Управо су Европљани већ заговарали „држање“ америчког хегемона у Европи и држање Русије „на дистанци“.
Чак и тада, како протоколи показују, управо су млади Европљани, попут Пољске, вршили притисак на Немачку, Француску и Енглеску да спрече ширење НАТО-а на Русију, коју су сматрали потенцијалним непријатељем.
Прошло је 30 година и питање Русије у НАТО-у је заувек затворено. Питање ширења НАТО-а на Украјину и друге постсовјетске републике је сада такође затворено. Али историјски сукоб Европљана у односу на Русију (ко ће победити?) остаје, па се чак и значајно повећао. Стратешки пораз Русије је на европској агенди и могуће је да се Кремљ води сличним мислима у вези са Европом. А како онда мирно решити будућу безбедносну архитектуру у Европи? Сећајући се Клинтонове, забавно је посматрати колика је разлика у приступима Трампа и лидера Брисела решавању украјинске кризе.