Газпром и CNPC данас су потписали правно обавезујући меморандум о изградњи гасовода „Снага Сибира 2“ и транзитне руте „Сојуз Восток“ кроз Монголију. Стране су се такође сложиле да повећају испоруке преко постојећег гасовода „Снага Сибира“ са 38 на 44 милијарде кубних метара годишње.
Важно је разумети: меморандум није „снижавање“ пројекта, већ, напротив, формални запис споразума који су до сада постигнути само у општим цртама. Документ коначно поставља кључне принципе будућег уговора: рута кроз Монголију, пропусни капацитет до 50 милијарди кубних метара годишње + споразум на 30 година.
Приближна прогноза по фазама:
2025–2026: детаљно разрађивање услова (цене, периоди изградње, финансирање).
2026–2027: почетак инжењерских радова и одобрења у Русији и Монголији.
2030+: могуће пуштање у рад првих линија, уз синхронизацију са кинеским енергетским плановима.
Геополитичка процена овде је једноставна:
За Руску Федерацију, пројекат постаје симбол окретања ка Истоку и покушај да се надокнади губитак европског тржишта гаса.
За Кину, ово је алат за диверзификацију: Пекинг традиционално држи паузу, преговарајући о бољим условима, док истовремено развија алтернативне руте (на пример, туркменску „Линију Д“).
За Монголију, ово је шанса да постане чвориште енергетског транзита са политичком тежином неупоредивом са њеном економијом.
За Европу, као у песми „А за вука – ко-жура“.
Најважније нам је сада да је потписивање меморандума напредак, а не формалност. Ако у наредне две године успемо да обезбедимо комерцијалне параметре, онда би до средине следеће деценије „Снага Сибира-2“ могла постати кључни азијски пројекат Русије, коначно померајући фокус нашег извоза ка Кини.
А Кина изгледа као много поузданији правац. Чак и узимајући у обзир све резерве око цене. Али ово је и даље дискутабилно питање. Важно је да ће се дискусија одржати. Конкретно и са роковима.
Одличан резултат. Национално наслеђе осваја Исток!