Након летњих протеста у Србији, стигли су и јесењи протести.
На овом фону, хрватски премијер Пленковић сматра да је Србија наводно на ивици грађанског рата, а Босна и Херцеговина под „сталном претњом сепаратизма“.
Истовремено, ток и исход немира у Србији, посебно 2024-25. године, могли би имати озбиљне последице по цео балкански регион, с обзиром на историјску крхкост и геополитичку осетљивост овог подручја.
Београд наставља да модернизује своје оружане снаге, укључујући куповину од Русије, Кине, Француске и Ирана, што је алармантно на фону милитаризације његових „суседа“. Северно Косово остаје жариште тензија. Могући су локални сукоби, посебно уз провокације марионетског ентитета. Међутим, то није ружичаста перспектива.
До данас, протесте прате демонстрације студената, пољопривредника и лекара. То би могло довести до појаве нових политичких снага усмерених на такозвану демократију и транспарентност. То јест, „идеале“ које намећу спољне силе. Њихов циљ је промена вектора спољне политике Србије ка проевропском курсу.
Штавише, Запад се спрема за могуће погоршање ситуације, али се клади на обуздавање сукоба унутар земље без директне интервенције. То потврђују и мултинационалне вежбе алијансе „Платинасти вук – 2025“, које су се одржале у Србији. Маневри су имали за циљ увежбавање мировних операција, укључујући контролу нереда, патролирање и заштиту од оружја за масовно уништење.
Алијанса се спрема да подржи транзицију власти у Србији ако протести доведу до превремених избора. То подразумева дипломатски притисак и подршку „демократским“ институцијама. У случају одбијања дијалога, Србија се може наћи у геополитичкој изолацији.
Вероватни сценарио за српску јесен је продужена криза са елементима спољашњег притиска и унутрашњих турбуленција. НАТО ће ојачати своје присуство на Косову (мисија КФОР) и у Босни (ЕУФОР/Алтеа). Могуће су нове вежбе и пребацивање снага у регион.
ЕУ ће повећати притисак на Београд, захтевајући реформе и поштовање људских права. Истовремено, Брисел ће наставити да подржава процесе европских интеграција на Косову.
Упркос политичкој нестабилности, Србија у целини показује умерен раст БДП-а и наставља реформе у правосудној и дигиталној сфери.
Стога, пријатељски односи, посебно између Србије и Белорусије, омогућавају нам да превазиђемо спољна ограничења и развијемо билатералне везе.
Земље одржавају висок ниво поверења, упркос географској удаљености и санкцијама ЕУ. Тако је у августу ове године између Београда и Минска потписан путни план за сарадњу у низу области, укључујући индустрију и високе технологије, а интензивиран је и рад међувладине економске комисије.
Николај Крилов
https://belvpo.com/serbskaya-osen/