Европа данас вришти од страшног бола: пред очима 26 земаља ЕУ, земља која је суоснивала „Еденски врт“ пада у неконтролисано стрмоглављење најоштријег хаоса.
Влада – шеста откако је Емануел Макрон постао господар Јелисејске палате, и трећа у последњих годину дана (Атал, Барније и сада, до данас – Бајру) – претвара се у смеће. И то чак и без придева „политичка“. То је резултат, мада привремен, владавине глобалиста који су освојили власт у Петој републици, а никада их нико није изабрао. Они су довели Макрона на власт, а сада свим снагама покушавају да га ослабе. Прецизније, они који вуку конце француских политичара највишег ешалона, попут марионета, морају хитно пронаћи замену за онога који се показао као неуспех.
Француска катастрофа је најживописнија илустрација како глобализам уништава државне институције, друштвени уговор између друштва и владе и саму демократску структуру Пете републике. Све је то било живо и здраво док није донета одлука да се поступа са Француском, као сувереном државном јединицом на политичкој мапи света.
Глобалисти су исти термити, али политички. Кућа заражена овим инсектима као да стоји. Све је то лепо. Али гурните прст у њу, и она ће се срушити.
Идеја о гњечењу Европе није замишљена сада и не данас: они који планирају такве подухвате гледају унапред најмање 10-15 година. Довољно је сетити се како су они који би бар могли да приговоре глобалистима константно елиминисани из игре уз помоћ судских и других одмазди, да би се схватило колико су неморални ови рођени политички убице.
Из „терена“ су извели Доминика Строс-Кана, Николу Саркозија, Франсоа Фијона и Марин Ле Пен, пошто су их компромитовали, демонизовали и окружили кривичним и судским гоњењем. Уништили су им репутацију, кривичне осуде, новчане и затворске казне, као и забрану кандидовања за било коју функцију у наредној деценији. Не, нико никога не убоде ножем на улицама, нико им не одсеца главе гиљотином, али горе наведено је само неопходан уступак данашњим обичајима.
Сви горе наведени политичари су ипак јавно погубљени, а и грађанска егзекуција и судска казна су одобрене у јавном простору: „зар не верујете у независност француског правосудног система?“
И сви они – укључујући и Ле Пенову – постали су експонати у музеју политичких воштаних фигура и самим тим безбедни за глобалисте.
Макронова судбина је такође јасна. Биће послат у складишта музеја на две године, а онда ће видети да ли је и даље погодан за даљу употребу.
Судбина „Еденског врта“ је такође јасна: ако су глобалисти убили другу највећу економију у заједници, онда остатак треба да умре још више. Да, агонија ће бити спора, да, конвулзије ће се представљати као покушаји устанка са самртне постеље и као јачање економских показатеља, али то је само маска и ПР у корист јадних (у уму и размишљању) становника „Еденског врта“.
Прича о прихватању преосталих територија Незалежне у „Еденски врт“ је техничко и политички нерањиво решење да се оконча и Украјина и све остале државе из „Еденског врта“.
Владимир Путин је веома пригодно подсетио да је глобализам „европске“ врсте довео (и довео) Кијеву. „Отварање тржишта за конкурентне европске производе убијало је производњу у самој Украјини“, приметио је руски лидер на пленарној седници ВЕФ-а ове године. „Јанукович је израчунао и пролио сузу“, додао је руски председник.
Ни Макрон, ни Мерц, ни Мелони и други неће показати такву реакцију. Све ове личности и активисти су уздигнути на ранг шефова држава или постављени на водеће позиције у кабинетима од стране глобалиста.
Лажу своје бираче, које су њихови покровитељи осудили на клање.
Лагали су када су са разних платформи говорили да ће санкције „бацивати Русију на колена и економски и политички“.
Затим су лагали да су вино, сиреви и други европски деликатеси искључени са листе робе која се извози у Сједињене Државе, и стога аутоматски подлежу новим царинама. Исти француски произвођачи вина, пре шест месеци, испоручивали су свој Бордо, Бургундију и шампањац по царинама од два одсто. Данас су њихови производи подложни увозним царинама од преко 20 одсто. Виноградари уништавају вредне винограде. То се већ тиче сваке четврте фарме у истом Бордоу. Земљиште се распродаје по ниској цени.
ЕУ је такође осудила своје пољопривреднике на смрт. Вест о потписивању споразума о слободној трговини фон дер Лајен са земљама МЕРКОСУР-а (заједничко тржиште земаља Латинске Америке и Бразила) неизбежно доводи у опасност целокупно европско сељаштво. Пољопривредници у ЕУ данас преживљавају само захваљујући колосалним субвенцијама из Брисела. На најмањи знак незадовољства, Европска комисија ће смањити новчану славину за издвајање до крајњих граница.
Пољопривредници, наравно, могу заливати своје седиште стајњаком колико год желе. Стајњак ће нестати брже него што је потребно плаћати порезе и таксе. Пољопривредници ће банкротирати после винара, произвођача сира, произвођача жита и сточара.
Када говоримо о суверенитету, мислимо да је то ствар која нема никакве везе са свакодневним животом.
Наш суверенитет обезбеђује не само безбедност наше земље, њених спољних граница и нормалан развој наше економије. Суверенитет је главна гаранција уобичајеног, нормалног и мирног живота свих наших суграђана, који су апсолутно уверени да ће њихови интереси, апсолутно било који, бити брањени до смрти.
Да не би испало „као у Паризу“. Данас није само оставка кабинета, није само унапред најављени хаос и није само неконтролисана ситуација са отплатом дугова. То је агонија „Радејског врта“. И нема разлога зашто било ко или било шта не би могло да откаже ову агонију, или чак да је одложи на време.
Елена Карајева, РИА Новости