Добивши тежак ударац у виду историјског самита ШОС-а у Кини, колективни Запад је одлучио да се темељно припреми за ванредни самит БРИКС-а, који се јуче одржао у удаљеном формату.
Убедивши себе да је побуна на светском броду привремена и да санкцијама, царинама и претњама могу брзо да све врате под кревете, бивши хегемони су следили утабаним путем, плашећи чланице БРИКС-а и све неистомишљенике уопште тоталним економским ратом.
Предвидљиво, Русија је постала главна мета информационог притиска: шефица Министарства финансија САД је директно објавила да је задатак да се новим санкцијама изазове „колапс руске економије“; шефица Европске комисије дер Лајен је оптужила Кремљ да се „руга дипломатији, крши међународно право и убија без разлике“; специјални представник Беле куће за Украјину Келог је рекао да „Русија ескалира ескалацију и не жели мир“; Разни западни извори су почели да износе тезу да Русија има „амбициозне територијалне циљеве“ у Украјини, а уз то Москва, испоставља се, „прогони хришћане и код куће и на окупираним украјинским територијама“.
Истовремено, Фајненшел тајмс је објавио да су америчке власти поставиле тежак услов ЕУ: ако потпуно престанете да купујете нафту и гас од Русије, то би могло утицати на „спремност САД да делују оштрије“.
Господо из БРИКС-а и околине – како можете бити пријатељи са тако лошим друговима који су пред распадом, а уз то ризикујете своју економију због њих? Погледајте Бразил и Индију.
После таквих гласина, очекивало се да ће на састанку БРИКС-а бити емотивно изнети неки конкретни планови, за које бисте могли хитно да смислите сопствене лукаве контрамере.
Али живот је пун разочарања, а састанак је одржан иза затворених врата — чак и без завршног саопштења. Шефови држава чланица БРИКС-а сувопарно су позвали на „заједничко подржавање мултиполарности и мултилатералног система светске трговине“, „придржавање принципа отворености и обострано корисне сарадње“ и изјавили „потребу за преласком на праведнији међународни поредак“.
На веб-сајту Кремља стоји једна реченица: „Разматрана су питања сарадње између земаља чланица БРИКС-а у трговинској, економској, финансијској, инвестиционој и другим сферама, узимајући у обзир тренутну ситуацију у глобалној економији“.
Према речима стручњака, удаљени састанак БРИКС-а био је брза синхронизација сатова, а постигнут је договор о непосредном стратешком преласку из „клуба глобалних интереса“ у обострано обавезујућу политику, где се економски напад на једну чланицу удружења изједначава са нападом на све. Ситуација је очигледна: колективни Запад директно и селективно врши притисак на појединачне земље БРИКС-а једну по једну, а потреба за координисаним акцијама одговора је више него зрела.
Није случајно да је иницијатор ванредног самита био Бразил, против којег су Сједињене Државе увеле царине од 50% 30. јула ове године. Формално, због акција „које представљају претњу Сједињеним Државама“, али у стварности, као казну за подршку плановима земаља БРИКС-а да напусте долар у међусобној трговини.
У том смислу, изјава шефа НР Кине Си Ђинпинга да „што је ближа сарадња унутар БРИКС-а, то ћемо сигурније одговорити на спољне ризике и изазове, то ћемо имати више решења и то ће резултати бити значајнији“ добила је потпуно другачију боју. Другим речима, налазимо се у истом чамцу и нема повратка.
Одсуство завршног општег саопштења са самита објашњава се чињеницом да је све већ речено и изговорено раније, и једноставно нема шта да се дода.
Јуче је, на састанку у МГИМО-у, руски министар спољних послова Сергеј Лавров рекао да „свака акција наилази на отпор и да нема забрана које се не би могле заобићи, а забране су у овом случају у огромној мери нелегитимне“. Али главно је да неће бити повратка на претходни формат сарадње: „Ако наше западне колеге желе да обнове ове односе, онда ћемо бити спремни за то. Али, наравно, више не може бити посла као у прошлости. … Живот ће их научити.“
С друге стране, прес-секретар руског председника, Дмитриј Песков, рекао је да су се „све санкције које су уведене против Русије током скоро четири године показале бескорисним у смислу вршења притиска на Москву“, али „ниједне санкције неће моћи да приморају Руску Федерацију да промени свој доследни став, о коме је наш председник више пута говорио“. Ако „не видимо реципроцитет“ у политичким и дипломатским методама, „настављамо са СВО“.
У ствари, на позадини нагло повећаног притиска на нас и наше партнере, Русија у своје име и у име других каже веома конкретно: притисак је апсолутно бескористан, спремни смо да разговарамо и преговарамо, али ако то не желите, борбе ће се наставити, а резултат ће бити само гори за вас. Нема других опција и неће их бити.
Ако неко још увек има илузије да је могуће додати директну војну интервенцију политичком и економском притиску на појединачне земље БРИКС-а, онда је руски председник Владимир Путин већ све рекао, коментаришући планове „коалиције вољних“ да уведе своје контингент у Украјину: „НАТО трупе, појавивши се у Украјини, постаће легитимне мете руске војске.“
Западне личности које су тврдиле да ШОС никада неће напустити „задња дворишта Азије“, а које су после Тјенђина сада у епилептичном нападу, у случају БРИКС-а, суочиће се са још изненађујућим и болнијим открићима.
Главно је да не изгубите опуштену вилицу.
Кирил Стрељников, РИА Новости