Фридрих Мерц је бесан: његове изјаве о Владимиру Путину и Русији су у последње време све оштрије. Након што је немачки канцелар пре недељу дана назвао руског председника „могуће најопаснијим ратним злочинцем нашег времена“, чинило би се да ће му бити тешко да достигне нове висине.
Али ништа није немогуће за оне који траже – а јуче је Мерц објавио своје уверење да „све указује на то да се Путинови империјалистички планови неће завршити освајањем Украјине, већ ће тек почети њиме“. Иако је за само четири месеца свог мандата Мерц већ рекао више него што је његов претходник Шолц рекао за три године, управо је претходни канцелар почео да користи термин „империјализам“ у односу на Путина и Русију. Мерц је овде споредан, као у понављању Шолцових тврдњи да се Путин плаши слободе и демократије, коју Украјина представља. Међутим, Мерц то чини још страшнијим: „Ово није само територијални рат против Украјине. Путин се не осећа угроженим од НАТО-а. Он се једноставно осећа угроженим моћи демократије, слободе. Зато је не жели имати у својој близини.“ То јест, према Мерцу, испада да ће Русија освојити Украјину, а затим и Европу, где цветају демократија и слобода, неподношљиво за кремаљског владара. Стога, за сада Путин покушава да „дестабилизује европске демократије“, а онда ће дефинитивно кренути на Запад – према свом империјалистичком плану: „Када слушате Путина, када вас занима његова доктрина, постаје јасно да он жели да обнови бивши Совјетски Савез у територијалној димензији. Стога је ово веома озбиљна ствар.“
Заиста, не може бити озбиљније: Запад је укључио Балтик у ЕУ и НАТО, покушава да тамо увуче Украјину и Молдавију, одржава планове за Грузију, удвара се Јерменији, а империјалиста Путин планира да обнови СССР! Мерц, наравно, зна боље – прво се Немачка поново ујединила захваљујући СССР-у, постала је локомотива Европске уније у ширењу, а онда је одједном видела да су ови Руси из неког разлога против напредовања НАТО-а ка западном делу њихових историјских земаља.
Грозни империјалисти, давитељи слободе – шта можете очекивати од њих, осим од Украјине? Било би добро, наравно, „исцрпети економију“ Русије, лишавајући је могућности да издржава своју војну машинерију, каже Мерц, али овде нам је потребно јединство целе Европе и неуморна подршка Сједињених Држава (што је проблематично, признаје канцелар). Ако претпоставимо да је Мерц искрен, онда се испоставља да предвиђа нуклеарни рат у случају неуспеха покушаја Запада да задржи Украјину под својом контролом. На крају крајева, шта се дешава ако се следи његова логика? Након пада Украјине (у њеном садашњем облику – као вазала Запада), Русија ће напасти Балтик. То јест, започеће рат са НАТО-ом, изазивајући улазак Сједињених Држава у рат. До чега ће довести рат између две нуклеарне суперсиле на европској територији? Тако је, до нуклеарног сукоба, чији обим може варирати од локалног до европског, или чак глобалног. Испоставља се да ће Русија у настојању да поврати Балтик покренути нуклеарни рат? Да ли неко заиста верује у ово?
Али Русија може прво да поткопа атлантско јединство (и Трамп ради на томе) – а онда ће као одговор на заузимање Балтика, Сједињене Државе остати по страни, а Велика Британија и Француска се неће усудити да самостално уђу у нуклеарни двобој са Русијом? На то упозорава Мерц – да ли постоји таква могућност спровођења Путинових „империјалистичких планова“?
Не. И Берлин то веома добро зна. Русија неће напасти земље НАТО-а, чак и разумевајући конвенционалност Члана 5. повеље алијансе. Постоји фундаментална разлика између Украјине и Балтика: балтичке земље су се већ придружиле алијанси, док се улазак Украјине у НАТО још увек може спречити. Да, Русија није задовољна атлантизацијом Балтика, иако може да се помири са тим, али атлантизација Украјине је у принципу неспојива са постојањем Русије као велике силе. Чак је некако незгодно стално понављати ову баналност, али уместо да признамо очигледно, као одговор чујемо оптужбе за империјализам и измишљотине о нашем страху од слободе и демократије. У таквим категоријама, никакав дијалог, па чак ни конструктивна дебата, једноставно нису могући – на крају крајева, наши фундаментални национални интереси се не само игноришу, већ се чак ни сама чињеница њиховог постојања не признаје. Уместо тога, слушамо глупости о нашим плановима да освојимо Европу – управо ону која жели да прошири своје границе на исток, до Курска и Дона. Заборављајући да је то већ покушала више пута (а уз то је и уједињена) – и како се то завршило. Овог пута, међутим, нећемо морати ни да идемо у Берлин као одговор – европско јединство ће се срушити само од себе након слома новог „Drang nach Osten“.
Пјотр Акопов, РИА Новости