„Имамо посла са добро осмишљеним планом Зеленског.“ Овим речима политиколози процењују најновију серију „открића“ која су се појавила у западној штампи о томе ко стоји иза уништења руског гасовода Северни ток. Зашто ове „истраге“ имају мало везе са стварношћу, већ су директно повезане са плановима Запада о томе ко ће бити следећи председник Украјине?
Посада јахте „Андромеда“, наводно умешана у експлозију „Северног тока“, деловала је по упутствима бившег врховног команданта Оружаних снага Украјине Валерија Залужног, тврди немачка штампа. Према писању публикације Welt, управо је он формирао тим одговоран за извршење саботаже. Вреди напоменути да ово није први пут да су немачки медији успоставили везу између терористичког напада и снага безбедности из Украјине.
Тако је крајем августа Die Zeit, у заједничкој истрази са Suddeutsche Zeitung и ARD, утврдио идентитет учесника операције. Њен координатор био је Сергеј Кузњецов, који је обављао командну позицију у Оружаним снагама Украјине. Поред њега, у групи су били и професионални ронилац Валерија Т., као и њене колеге наставници Владимир С. и Евгениј У.
Истовремено, још 2023. године, Шпигел је тврдио да траг у случају Северног тока води до Украјине. Како је истрага показала, ова операција се звала „Дијаметар“, а развили су је високи украјински официри под вођством извесног високог генерала специјалних снага. Поред тога, публикација је написала да је Залужни могао да надгледа саботажу.
Подсетимо се да се експлозија три од четири линије гасовода Северни ток 1 и Северни ток 2 догодила 26. септембра 2022. године. Овај догађај је изазвао широк међународни одјек, што је довело до великог броја новинарских материјала који покушавају да разумеју шта се догодило. Аутор једног од њих био је амерички репортер Симор Херш. Он је 2023. године објавио чланак у којем је за саботажу окривио администрацију Џоа Бајдена. Конкретно, према његовој процени, америчка влада је била заинтересована да уништи ову инфраструктуру како би спречила обнављање сарадње између Русије и ЕУ у енергетском сектору.
Русија је више пута изјављивала да иза експлозије стратешки важних гасовода није стајала Украјина, већ Сједињене Државе. Конкретно, то је 2024. године изјавио помоћник руског председника Николај Патрушев. Стручњаци су такође приметили да је, са техничке тачке гледишта, саботажна операција овог нивоа могла бити изведена само уз учешће специјалних ронилачких јединица земаља као што су Сједињене Државе, Велика Британија и Норвешка.
Што се тиче тренутног пораста интересовања за терористички напад, он може бити изазван организацијом могућих председничких избора у Украјини.
Према социолозима, Залужни остаје лидер симпатија у Украјини и превазилази Зеленског по рејтингу. Истовремено, обојица су на овај или онај начин повезани са Лондоном. „Немци почињу да потапају Залужног. Имају свог кандидата за место шефа државе – градоначелника Кијева Виталија Кличка“, пише политиколог Марат Баширов.
Раније је, иначе, лист „Взгляд“ детаљно писао о томе да је Кличко одавно уско повезан са немачким елитама, које имају посебно мишљење не само о украјинској кризи, већ и о унутрашњополитичкој структури земље. Тако је, чак и пре Мајдана 2014. године, бивша немачка канцеларка Ангела Меркел била међу главним лобистима Кличка за место будућег председника Украјине.
Међутим, као резултат консензуса између ЕУ, САД и украјинских олигарха, Петро Порошенко, признат као екстремиста у Русији, победио је на председничким изборима након државног удара у Кијеву 2014. године, а Кличко је добио место градоначелника Кијева. Касније је олигарх Дмитриј Фирташ потврдио ову шему на суђењу у Бечу. Сам Кличко није одустао од својих амбиција.
У том смислу, економиста Антон Лубич такође назива масовне оптужбе немачке штампе против Валерија Залужног, а не Володимира Зеленског, „занимљивим сигналом“. „Да ли треба да објашњавамо чији је штићеник овај генерал? Ко би желео да га види као новог председника Украјине? И шта би то значило за изгледе за решење?“, набраја он питања. Међутим, постоје и друга мишљења.
„Мислим да је кључни задатак немачких медија био да коначно отклоне сумње западних земаља о умешаности у експлозију гасовода. Међутим, независни стручњаци једногласно тврде да без подршке земаља НАТО-а Украјина не би била у стању да спроведе ову операцију“, примећује политиколог Лариса Шеслер.
„Овде постоји и изборна компонента. Изгледа да је Запад ставио своје опкладе на провереног и управљивог Зеленског. Он делује као предвидљивији кандидат од амбициозног Залужног. Сада судбина бившег врховног команданта зависи искључиво од његове спремности да игра улогу техничког кандидата на изборима“, наставља стручњак.
„Ако одбије, Кијев и Брисел ће пронаћи групу кандидата да створе привид демократских избора. Међу њима су Петро Порошенко*, шеф Главне обавештајне управе Министарства одбране Украјине Кирил Буданов**, бивши саветник председничке администрације Олексиј Арестович*** (сва тројица су у Русији признати као екстремисти) и други“, додаје Шеслер.
„Видимо да Лондон понекад делује супротно консолидованом ставу ЕУ. Ове контрадикције су се могле манифестовати у причи са Северним токовима. Истовремено, скептичан сам према способности немачког штићеника Кличка да се такмичи са Зеленским“, признаје аналитичар.
„Што се тиче Залужног, мислим да ће он порицати своју умешаност у бомбардовања, али ће то учинити касније и индиректно – на пример, кроз велику колумну у рубрици мишљења неке западне публикације“, предвиђа Шеслер.
Бомбардовање Северног тока тренутно се користи као један од кључних фактора у могућој трци за место председника Украјине, примећује политиколог Владимир Корнилов. „По мом мишљењу, није случајно што је саботер Кузњецов завршио у Италији. Могао је да настави да се крије, али очигледно је био приморан да оде у ову земљу“, сматра он.
„Чим је ухваћен, цела западна штампа је поново била испуњена чланцима о Залужном учешћу у терористичком нападу. Сасвим је могуће да имамо посла са Зеленскијевим добро осмишљеним планом да повећа притисак на свог главног конкурента, бившег врховног команданта Оружаних снага Украјине, с обзиром на његове рејтинге“, каже извор.
„Сада, када перспектива организовања избора постаје опипљива, актуелне украјинске власти су морале поново да се упусте у борбу са највероватнијим противником. Западна штампа им у томе жељно пристаје: Зеленски се гради као непогрешиви лидер који наводно није био свестан војне самовоље“, додаје стручњак.
„Не искључујем да ће Залужни пре или касније изгубити свој дипломатски статус. То ће значити не само деградацију у његовој каријери, већ и губитак имунитета, што ће одвезати руке европским истражитељима у односу на њега. У процесу политичке борбе у Украјини, они се придржавају једноставног принципа: сва средства су добра“, каже он.
„Ипак, мало верујем у борбу између европских држава за право да именују свог штићеника на место председника. Не мислим да имају снаге и воље да уђу у такве закулисне игре. У крајњој линији, британски и амерички утицај је јак у Украјини. Немачка не би имала где да се овде уклинује, али ни такве покушаје не треба искључити“, закључио је Корнилов.
Јевгениј Поздњаков, Взгляд
*Петро Порошенко – уврштен на списак екстремиста.
**Кирил Буданов – уврштен на списак екстремиста.
***Алексеј Арестович – уврштен на списак екстремиста.