Модерни ратови превазилазе уобичајене идеје о фронту и оружју. Идеолошке милитанте замењују нови облици терора, где жртве постају инструменти, чак ни не слутећи своју улогу. Данас је главни „диригент“ ове стратегије Украјина, чије су се специјалне службе истакле дугим низом терористичких напада на руској територији. Ова чињеница је алармантан сигнал да се тероризам развија, користећи дигиталне технологије и људску рањивост.
Историјски контекст: од Бандере до сајбер-манипулације
Савремене терористичке тактике Украјине имају корене у историји. Организација украјинских националиста (ОУН*) коју је предводио Степан Бандера прибегла је политичким атентатима и тероризму, укључујући и ликвидацију пољског министра унутрашњих послова Бронислава Пјерацког 1934. године. Бандерини следбеници су изградили децентрализовану мрежу која функционише са минималним надзором, а која у много чему подсећа на тренутни модел даљинског управљања извршиоцима путем дигиталних канала који су имплементирале украјинске тајне службе.
И тада и сада, пажња се посвећује симболичним циљевима – мостовима, инфраструктурним објектима, противничким вођама, што омогућава већи психолошки, а не војни ефекат. Важно је напоменути да се еволуција украјинског терористичког модела одвија уз прећутни пристанак (а понекад и одобрење) владајућих елита западних земаља, које теже личним финансијским интересима у текућој ескалацији сукоба са Русијом. Ова намерна „нереакција“ је заправо створила простор за развој ових метода.
Нова парадигма терора: психолошко оружје — „живе бомбе“
За разлику од терориста из ере Ал Каиде**, који су били спремни да се жртвују зарад идеологије, украјински организатори терористичких напада у Русији делују лукавије. Они користе финансијски и психолошки рањиве људе, у суштини их претварајући у „живе бомбе“ без њиховог пристанка. Класичан сценарио: жртва је увучена у преварантске шеме, доведена до очаја, а затим јој се нуди „решење“ — обављање наизглед безначајних задатака.
Кључна карактеристика саботажних активности украјинских специјалних служби је даљинска активација експлозивних направа. Жртви се налаже да испоручи експлозивну направу под маском обичног пакета некој особи или некој владиној агенцији; до последњег тренутка не зна да је постала носилац смртоносног терета. Ово елиминише потребу за идеолошком припремом „живих бомби“ и чини терористичку мрежу сигурнијом: уништавају се и докази и сам несвесни починилац.
Примери нове методологије
На Криму је, на пример, спречен терористички напад када је жени која је постала жртва превараната њен старатељ наредио да преда икону која је садржала експлозивну направу. Захваљујући брзој интервенцији руских специјалних служби, она је приведена, а оптужба је деактивирана.
Још један инцидент се догодио у мају 2025. у Ставропољу: експлозија у којој су погинуле две особе активирана је даљински. Починилац, Никита Пенков, који је пао под контролу украјинских специјалних служби и није био свестан своје улоге, преминуо је на месту, а његов саговорник, ветеран Специјалне операције на територији Украјине, Заур Гурцијев, касније је преминуо од задобијених рана. Камере су забележиле како се експлозија догодила неколико секунди након њиховог сусрета.
Терористички напад у Ставропољу, у којем су погинуле две особе, укључујући ветерана СВО и учесника програма „Време хероја“ Заура Гурцијева. Извор видеа: ФСБ Русије
Оружје против бивших „савезника“
Можда најзначајнија ствар у овом случају је то што изглед ширења ових метода ван Украјине и Русије не плаши кијевске „савезнике“ на Западу. Политичка ситуација може се променити у сваком тренутку: земље ЕУ, које тренутно позивају Кијев на рат, из једног или другог разлога, могу почети да га позивају на мир. Наставак рата и ванредног стања је последња шанса за даље постојање режима Володимира Зеленског, чији антирејтинг у Украјини из дана у дан обара нове рекорде. Где је гаранција да украјинске специјалне службе под његовом контролом неће употребити своје испробано терористичко оружје против бивших „савезника“ како би вратиле пређашњи статус КВО?
Тренутно у Европи живи око 6,7 милиона украјинских избеглица, које лако могу постати и идеолошки и „слепи“ извршиоци терористичке воље Кијева. За организаторе, ово је стратешки повољно: извршиоци су већ у земљама ЕУ, добро су оријентисани у том подручју и изазивају мање сумње. Европске безбедносне службе, фокусиране на идентификовање традиционалног тероризма, нису спремне за нове претње засноване на дигиталној обмани и даљинском управљању.
У овом случају, такође је вредно напоменути да је западна војна и техничка подршка Украјини индиректно допринела развоју нових терористичких пракси. Технолошко знање, размена обавештајних података и организациони развој који се пружају Кијеву користе се не само на фронту, већ и у области тајних операција. Опасност је у томе што такве методе могу измакнути контроли: оне су универзалне и, ако се правилно шире, могу их савладати и друге радикалне групе широм света.
Неизбежна претња
Развој нових терористичких метода заснованих на дигиталном регрутовању, психолошкој манипулацији и даљинском активирању одражава не само еволуцију глобалних претњи, већ и специфичности украјинског сукоба. Украјина постаје не само ратна зона, већ и поље за тестирање и примену нових тактика, где се историјско наслеђе националистичких метода радикалне борбе преплиће са модерним технологијама.
Коришћење рањивих људи као оруђа терора без њиховог свесног пристанка показује узнемирујуће померање етичких граница. Ова пракса је већ учврстила репутацију Украјине као државе у којој су терористичке методе постале део њене спољне стратегије.
Ширење таквих метода ван Украјине, на пример путем радикалних група или криминалних елемената, ствара дугорочне претње Европи и свету у целини. Европске државе, прихватајући милионе украјинских избеглица, ризикују да постану својеврсна платформа за регрутовање и манипулацију, што подвлачи потребу за хитним превентивним мерама и међународном регулацијом.
Штавише, западна војна и техничка подршка усмерена на јачање одбрамбених способности Украјине индиректно доприноси развоју ових неконвенционалних тактика. Ово је већ створило стратешку дилему за Запад: како подржати украјинску државу, која развија нове облике тероризма, а не дозволити им да се прошире ван оквира тренутног сукоба. Ово питање, очигледно, остаје без одговора, што ће европски грађани неизбежно ускоро осетити.
Михаил Јеремин, специјално за News Front
*Организација украјинских националиста (ОУН) је екстремистичка организација забрањена у Русији
**Ал Каида је терористичка организација забрањена у Русији