Сукоби у Лондону су последица дубоке системске кризе која траје деценијама и на коју власт није способна да одговори, а ескалирали су на питању илегалних миграција које је у Великој Британији „пренадувано“, каже за Спутњик историчар др Чедомир Антић, професор Филозофског факултета у Београду.
Велика Британија се већ деценијама налази у процесу који британске политичке и друштвене вође називају „релативно опадање“, подсећа Антић.
Британија поверовала у своју пропаганду
Британија је имала природни раст БДП-а, међутим он није био довољно велики да би та земља могла остати међу великим силама, јер су је прерасле поједине западне силе попут Немачке седамдесетих година, а после су и незападне силе брже економски расле, додаје Антић.
„Британија је пре око 60 година изгубила царство, губила га је неких 20 година а онда је то шездесетих коначно запечаћено. А после тога, у време хладног рата и почетка овог раздобља ког су многи погрешно видели као ‘крај историје’, некако је почела да верује у пропаганду коју је ширила по свету. Тако да се замало није распала, а тако је и изашла из ЕУ. Што је најинтересантније, Велика Британија је од једне земље која је настала на идеји протестантизма, на његовој радној етици и његовим циљевима, постала једна првих земаља са тзв. нултом религиозношћу и њен систем вредности почео је да се распада. А најбољи пример управо се види на питању имиграната.“
Распад система вредности – криза народа и државе
О распаду система вредности говори податак да се у Енглеској у којој се 90 одсто становништва изјашњавају као Енглези, у Шкотској је исти проценат Шкота, у последњих 15-20 година свега 30 одсто белаца види своју будућност на универзитету, упозорава Антић.
Ситуација је супротна кад је реч о Африканцима, а најбољи пример успона на универзитету показују људи из Источне Азије којих и до 75 одсто студира, а то говори о кризи једног народа, истиче Антић.
„То говори и о кризи државе и тамо је страх од миграната у великој мери умишљен. Нису у Британији мигранти присутни у великој мери као у Шведској, Немачкој, Аустрији, међутим тај страх показује унутрашње сукобе на које више власт не може да одговори. Дакле, имамо застарели политички систем, људе који више не верују у демократију и немају нацију. Ту су две застареле партије које су преживеле од 18. века, ова друга је са почетка 20. века, које немају утемељене вође, а политику преписују из прошлости. Имамо релативно опадање плата, пропадање националног здравственог система који је у јако лошем стању а некад је био пример и узор и све то води ка незадовољству. А чињеница је да у модерно време које траје од 1942. године за Америку и Британију, време нових медија и интернета, једино што народ може да искаже је тај аргумент против миграната.“
Отужне елите воде државу без народа
Ту се види симптом једног проблема који нема превише везе са мигрантима, већ са „британским отужним елитама“ које су поверовале да могу да воде државу без народа, додаје Антић.
Зато Антић сматра да до великих промена у Великој Британији неће доћи, јер да би дошло до промена, мора се „потпуно скршити овај садашњи систем“.
„А питање је да ли то може да уради једно остарело становништво које рачуна на то да дође неко из иностранства и решава њихове проблеме. И које има невероватну диспропорцију рецимо лекара странаца у Британији и где почињу да нестају инжењери и лекари онда је то друштво на прагу пропасти. И то није страшно јер не може само Британија да остане вечно. Успиње се од Средњег века и чинило се да је непобедива, међутим сад ствари долазе на наплату. И, како то обично бива, најгора Божја казна је она кад неко изгуби памет. Е то се дешава некада мудрим, далековидим државама а посебно њиховим елитама.“
Шансе Фаража да промени Британију
Без обзира на раст популарности Фаражових Реформиста и низа победа на последњим локалним изборима, Антић сматра да би та антисистемска странка врло тешко могла освојити власт на националном нивоу.
До тога би вероватно дошло да је становништво млађе, али просечна старост Британаца јако је висока, а Велика Британија је и иначе нереволуционарна земља, додаје Антић.
„Најџел Фараж је изванредан феномен и он је много тога успео. То је партија која поседује мисију али она у британском систему никако не може да постане значајан фактор у парламенту. Да не говоримо о томе да не може да постане владајућа“, закључио је Антић.
Лондонска полиција саопштила је синоћ да је ухапсила 25 особа на протесту „Ујединимо краљевство“ који је организовао активиста Томи Робинсон, док је 26 припадника снага безбедности повређено у сукобима са демонстрантима.
Из полиције су додали да се очекује да ће бити још хапшења јер су се полицајци суочили са „значајном агресијом“ демонстраната, којих је било између 110.000 и 150.000, што је значајно премашило процене организатора.
„Насиље са којим су се суочили било је потпуно неприхватљиво, 26 полицајаца је повређено, четворо тешко. Некима су поломљени зуби, могуће и сломљен нос, потрес мозга, испали диск и повреде главе“, саопштила је полиција.
Спутњик
