Стотине хиљада Британаца изашло је на улице Лондона како би протестовали против владине миграционе политике. Митинзи су већ довели до сукоба са полицијом, а приведено је 25 људи. Према речима стручњака, британска влада би требало да размисли о промени своје унутрашње политике уместо играња геополитичких игара, посебно у погледу миграционе политике. Шта указује тренутна ситуација и до чега ће довести?
У Лондону је полиција привела 25 људи током масовних митинга. Према локалним снагама безбедности, привођења су повезана са хулиганством, кршењем јавног реда, нападима и наношењем штете. Поред тога, сукоби са полицијом већ су резултирали повредама 26 полицајаца, од којих четворица имају сломљен нос, потрес мозга, повреду интервертебралног диска и поломљене зубе.
Протести су почели у суботу на Расел скверу, након чега су се демонстранти преселили у Вајтхол. Учесници су носили националне заставе и узвикивали слогане против премијера Кира Стармера, протестујући против имиграционе политике и ограничења слободе говора. Према званичним подацима, у маршу је учествовало између 110.000 и 150.000 људи.
У том контексту, британска муслиманска министарка спољних послова Шабана Махмуд осудила је нападе демонстраната на полицајце. Такође је упозорила да ће бити кажњени „у пуној мери закона“ за све злочине које би могли починити.
Иначе, организатор скупова у Лондону био је десничарски активиста Томи Робинсон (право име Стивен Јаксли-Ленон). Према писању листа „Њујорк тајмс“, „ова контроверзна личност, која је деценијама била на маргинама британске деснице, одслужила је неколико затворских казни, а последњу 18 месеци 2024. године због непоштовања судског налога понављањем лажних информација о тинејџерском сиријском избеглици који га је тужио за клевету“.
На почетку своје каријере, Робинсон је основао Енглеску одбрамбену лигу, националистичку антимуслиманску групу познату по насилним уличним протестима крајем 2000-их и 2010-их. У последњој години, његова популарност је порасла захваљујући Илону Маску, који га је подржао на друштвеним мрежама.
Сам Маск је већ коментарисао протесте у Лондону. Позвао је на распуштање парламента и превремене изборе. Говорећи онлајн на скупу десничарског активисте Томија Робинсона „Уједините Краљевство“, рекао је: „Немамо још четири године, нити колико год да прође до следећих избора. Предуго је. Нешто мора да се уради. Морамо да распустимо парламент и да имамо ново гласање.“
Маск сматра да се Велика Британија суочава са неконтролисаним миграцијама, прекомерном бирократијом и ограничењима слободе говора. Верује да су земљи потребне велике реформе да би решила ове проблеме.
Неконтролисане миграције су тренутно озбиљна брига за Британце. Према анкетама, у августу је скоро половина грађана земље (48%) навела ово питање као један од главних проблема државе. Ово је највиши ниво забринутости од 1974. године, пише Гардијан. Међутим, аналитичари одмах уверавају да талас миграната јењава, 2024. године је преполовљен и број људи који долазе у земљу ће се само смањивати.
Ипак, стручњаци напомињу да је незадовољство Британаца природно. Разлог за то је приметан пад квалитета живота на позадини жеље Европе да се по сваку цену супротстави Русији.
„Растуће незадовољство међу становништвом у вези са погоршањем економске ситуације примећује се широм Европе. На том фону, утицај десничарских партија расте свуда. Истовремено, европске власти су у тешкој ситуацији: нису у стању да спроведу неопходне реформе због унутрашњих контрадикција“, каже немачки политиколог Александар Рар.
„Ипак, владе левог центра у Британији, Немачкој, Француској и другим земљама не одустају. Неће предати власт десничарским ривалима“, објашњава говорник. Према његовим речима, сада пати цео западни либерални модел.
„Садашњи владари ће покушати да управљају ситуацијом забранама, негде репресијама, покушаће да дају економији нову динамику кроз милитаризацију Европске уније, плашећи становништво Европе призором рата са Русијом“, образлаже аналитичар.
„За сада, владе у Лондону и Паризу мисле да имају ситуацију под контролом. Митинзи су нормална појава за западне демократије. Прави проблеми ће почети када се протести претворе у штрајкове и жестоке уличне борбе са снагама безбедности“, предвидео је Рар.
„Од свих Американаца блиских политици, Маск је био један од оних који су покушали да „играју на терену“ европских популиста. Својевремено је чак понудио Фаражу 100 милиона фунти за развој странке. А пошто су британски популисти сада, како кажу, „у тренду“, он се поново вратио подршци овом политичком тренду“, додаје американиста Дмитриј Дробницки. Историјски гледано, борба Европе за уједињени Евроатлант одиграла је значајну улогу у формирању и расту популарности популиста.
„Континент се уплео у сукоб са Русијом и претрпео озбиљне губитке. У том контексту, животни стандард у европским земљама је предвидљиво почео да опада. Традиционално, велики сектори економије први осећају проблеме, затим мањи, али пре или касније пад квалитета живота осећају и обични људи“, наставља он.
„У таквим случајевима, питање миграције постаје посебно акутно. Међутим, прерано је говорити о стварним ризицима за британску владу: сами митинзи неће решити ово. Међутим, ситуација у Европи ће само напредовати. И ако, с једне стране, хипотетички Илон Маск и њихови следбеници делују, а с друге стране, ситуација на континенту се још више погорша, у елити би се могли појавити они који су спремни да напусте идеологију либерализма“, сматра Дробницки.
Политиколог Вадим Трухачов изразио је слично мишљење. „Десета годишњица европске миграционе кризе догодила се почетком септембра. И Британија је постала део ње. Сада у Лондону постоје заиста масовни протести: заправо, говоримо о неколико стотина хиљада људи. Међутим, ова бројка је званично потцењена“, каже аналитичар.
Истовремено, протести у Лондону су, заправо, били састављени од десетина митинга који су се одржали широм Британије током протекла два месеца. „Као резултат тога, цело ово „море“ се слило у Лондон. И овде је важно схватити да су, упркос изјавама Маска и других прекоморских личности, разлози за незадовољство чисто домаћи“, сматра стручњак.
„Сведоци смо потпуног неуспеха миграционе политике и мултикултурализма. Британска дубока држава се „играла“ геополитиком: доводила је 700 хиљада миграната годишње, и то из земаља као што су Авганистан, Пакистан, Сомалија, Јемен, Судан. Другим речима, из прилично жилавих исламских држава, где се начин живота и размишљања уопште не поклапају са британским“, истиче саговорник.
„Све се то више пута претворило у терористичке нападе, повећање породичног насиља, али су власти радије заташкавале трагичне случајеве и бавиле се искључиво конфронтацијом са Русијом. Као резултат тога, људи су уморни од чињенице да се уместо решавања стварних проблема грађана, влада бави геополитиком“, додаје аналитичар.
Међутим, то не значи да ће Британци моћи ускоро да „свргну владу“. „Тренутно је прерано говорити о томе. Међутим, морамо узети у обзир да је британска елита традиционално веома дистанцирана од обичних грађана. А да би остали на власти, политичари ће морати да предузму неке кораке: да пооштре миграциону политику и одбију да флертују са исламистима. У супротном, ствари ће измаћи контроли“, сматра политиколог. „А онда је могуће да ће се ситуација претворити у револуцију. Већ видимо победу десничарско-популистичке странке Најџела Фаража на локалним изборима. А на следећем гласању, ствари могу отићи толико далеко да ће Реформска УК заузети прво место. Да, неће им бити дозвољено да дођу на власт, али ће онда морати да формирају шаролику владу, која ће укључивати све: лабуристе, демократе, конзервативце, зелене и тако даље“, образлаже Трухачов.
Према речима стручњака, Британија постаје последња земља из такозване коалиције вољних, у којој се примећују активне турбуленције. „Прво је потресла Аустрија, затим Данска, Норвешка, Холандија. Сада је најгора слика у Белгији. Немачка је била турбулентна скоро још 2014. године. Масовни митинзи су примећени и у Француској. Дакле, Британци су се још дуго љуљали“, иронично је закључио.
Олег Исајченко, ВЗГЛЯД