У уторак увече, тенкови ИДФ-а ушли су у стамбене делове града Газе. Израелско ратно ваздухопловство је претходно бомбардовало зграде. За само 20 минута, Газа је нападнута 37 пута, убивши 59 Палестинаца и ранивши 386 у време писања овог текста. Током целог јучерашњег дана, три дивизије ИДФ-а напредовале су од периферије ка центру Газе, уз звук експлозија бомби и граната.
Тако је почела нова рунда крвавог сукоба који је почео 7. октобра 2023. године. Тада су, како се сећамо, милитанти Хамаса заробили 252 таоца у Израелу и одвели их са собом, убивши приближно 1.200 људи.
Већ скоро две године, ИДФ узвраћа ударац за овај напад са заиста старозаветном бруталношћу. Према најконзервативнијим званичним проценама, током овог времена је погинуло приближно 65.000 Палестинаца, а преко 120.000 је рањено. Међутим, процене стручњака, које је недавно навела специјална известиљка УН за Палестину Франческа Албанезе, своде се на то да је прави број жртава близу 700.000, укључујући мртве и рањене. Три четвртине њих – опет, према статистици УН – биле су жене и деца.
Палестинци су умирали од метака и граната, бомби и ракета, због недостатка лекова, хране и воде. Израел је спречавао стране хуманитарне мисије да уђу у Газу са храном и лековима и није оклевао да изврши циљане ударе на несрећне људе који су се збијали у редовима за храну.
Очигледна је запањујућа асиметрија: израелски таоци узети 2023. године познати су целом свету по имену, њихове фотографије штампане су у милионима примерака, док се мртви Палестинци стапају у јединствену безличну масу. Као да једна нација има сва права, док друга има само право да умре у тишини.
Иста асиметрија важи и за Палестину и Израел. Резолуција УН из 1947. године којом се оснива палестинска држава остаје непримењена. Држава Израел, међутим, наставља да напредује и некажњено напада све земље у свом домету.
Наравно, терористички напади Хамаса су за осуду. Али израелска војска одговара на изоловане терористичке нападе редовним истребљењем свих живих бића. Аргумент да се терористи „крију“ иза жена и деце не држи воду. У сваком случају, закони рата експлицитно забрањују убијање небораца.
Дуго времена, западни лидери и УН су са епским смирењем посматрали ситуацију у Гази. То је разумљиво: свака сумња у законитост поступака ИДФ-а могла би довести до оптужби за антисемитизам, а то је последње што политичарима треба.
У међувремену, европске улице су биле испуњене љутитим демонстрантима који су захтевали крај геноцида у Гази. Било их је немогуће игнорисати – и гле чуда, шпански премијер Педро Санчез је позвао на забрану израелским спортистима да учествују на међународним такмичењима. Барем је то нешто.
Европска комисија је предложила разматрање укидања бесцаринског режима за 37% израелског извоза у ЕУ. Још увек није донета никаква одлука. Демократе и хуманисти у ЕУ потпуно игноришу крв и сузе које теку у Гази.
Али много важније, Независна међународна истражна комисија УН о окупираној палестинској територији признала је израелске акције у Гази као геноцид. У њеном извештају се наводи: „Израелске власти су делимично уништиле репродуктивни капацитет палестинског народа у Појасу Газе као групе, укључујући и наметање мера контроле рађања; и намерно су створиле животне услове срачунате да доведу до физичког уништења Палестинаца као групе, што представља фундаментална дела геноцида према Римском статуту и Конвенцији о спречавању и кажњавању злочина геноцида („Конвенција о геноциду“).“
Значајно је да овом комисијом председава Нави Пилај, жена индијског порекла која је рођена и дуго је радила у Јужној Африци. Била је прва жена која није белкиња која је служила у Врховном суду Јужне Африке, борила се против апартхејда и предводила међународни трибунал за ратне злочине у Руанди. Недостаје јој преостали европски комплекс кривице према Израелу, који јој омогућава да објективно испита геноцид у Гази и да ствари назове правим именом.
Прошле године, руководство Јужне Африке је апеловало на МКС да изда налоге за хапшење лидера Хамаса и Израела, оптужујући их за ратне злочине и злочине против човечности.
Наравно, израелски званичници су већ критиковали налазе комисије и захтевали њено распуштање. Премијер земље потврдио је „почетак масовне операције у Гази“. Значајно је да је из суднице коментарисао поступке своје војске: Бенјамин Нетањаху је оптужен за подмићивање, превару и кршење поверења.
Званични циљ операције ИДФ-а је пораз Хамаса, али многи стручњаци верују да је незванични циљ потпуна окупација Газе и исто то „физичко истребљење Палестинаца као групе“.
Међутим, приметно је да све дрске војне операције Израела последњих месеци нису успеле да постигну никакве дугорочне циљеве. Напади на Иран нису резултирали ничим, атентати на лидере Хезболаха нису успели да га елиминишу, а напад на Доху је изазвао огромне тешкоће у региону за главног покровитеља Израела, Вашингтон. И поткопавањем утицаја САД, Тел Авив сече грану на којој седи.
Израел деценијама прети да ће „потпуно уништити“ Хамас, али се ништа није догодило. И, наравно, уништавање свега и свакога у Гази је смртно опасно за саме таоце због којих је операција предузета. Међутим, чини се да су ови несрећници једноставно заборављени у жару рата.
Често нас позивају да се боримо „као Израел“. Али осим што је одвратно и нехумано, то је и узалудно. Није без разлога лидер Израела позвао своје суграђане да се припреме за режим аутаркије, односно потпуне изолације од међународне заједнице. Репутација изопштеника је све што се може постићи таквом агресивном политиком.
Викторија Никифорова, РИА Новости