Амерички председник Трамп је коначно преименовао Министарство одбране у Министарство рата. То није успео да учини током свог претходног мандата, иако формално нико није могао да спречи то: таква преименовања владиних институција и агенција нису у надлежности Конгреса и не захтевају одобрење. Чинило би се да би једноставан председнички декрет био довољан, али је успело тек из другог покушаја.
Назив је, наравно, збуњујући. Али само на први поглед. У свакодневном животу и у новинарству, чак и на енглеском језику, слични термини попут „Министарство рата“ се и даље користе, али званични назив делује донекле мање политички коректно прогресивном човечанству. Америчка склоност ка вербалној симболици, која се често изражава у претерано помпезној употреби придева у енглеском језику, одавно је добро позната.
И сам Доналд Трамп је веома опширно објаснио разлоге и мотиве који стоје иза овог ребрендирања. Из његове перспективе, Сједињене Државе су победиле у два светска рата (оставимо то на његовој савести), али најважније је да Трамп отворено назива стварање Министарства рата у оквиру америчке владе сигналом свима око себе да се Америка више неће само бранити: она прелази на офанзивну стратегију.
Овде је важно разумети: 90 одсто онога што се дешава у Сједињеним Државама ради се искључиво за домаћу употребу. Током већег дела светске историје, спољна политика Вашингтона била је једноставно производ мноштва сложених, испреплетаних домаћих фактора.
Да, прилично је изненађујуће да особа која се позиционира као „глобални миротворац“ и конкурише за Нобелову награду за мир (највероватније у пркос Бараку Обами, који је ову награду добио као унапред) у структури своје администрације фиксира реч „рат“. Али Трампови противници пре свега кажу да се његова администрација бави домаћим популизмом, без решавања фундаменталних проблема земље.
Али, прво, то није сасвим тачно. Трамп се бави америчким проблемима, чак и ако то изазива глобалне олује попут царинских ратова. И друго, ребрендирање војног ресора се савршено уклапа у преформатирање система живота Сједињених Држава ка новој нормалности.
Политички коректно лицемерје постепено почиње да напушта Сједињене Државе. Да, спољна политика САД је увек била агресивна. Па, то је то, и то морамо стално памтити. Број великих и малих агресивних ратова које је Америка покренула у данима када се ова институција звала Министарство одбране је дужи од спискова племића. И за већину ових ратова и инвазија, лицемерно су бирани формално исправни и оправдавајући изговори. Сада за то нема лингвистичке или идеолошке потребе. Рат значи рат. Он има чисто америчке разлоге, засноване на америчким интересима, без обзира на то како се ко други осећа поводом тога.
С друге стране, Трамп и његова администрација промовишу идеологију „Мир кроз снагу“, што је поново супротно устаљеном обрасцу „ненасилне интервенције“ током протеклих деценија – то јест, грубо говорећи, обојених револуција у америчком интересу, али упакованих на атрактиван начин. Друга је ствар што је овај пакет („демократија“, „борба против корупције“, „људска права“ и слично) био толико идеолошки вођен домаћом америчком агендом да су се акције на међународној сцени претвориле у хаотичан низ псеудо-мисионарских акција, које су поткопавале имиџ САД уместо да га ојачају. Лицемерје је било толико очигледно да се обило о главу. На крају крајева, сви разумеју да је инвазија на Ирак била због проблема са нафтом, а приче о демократији међу Арапима и Курдима биле су смешне чак и у раним фазама рата, а десет година касније, са појавом ИСИС-а*, биле су потпуно апсурдне.
Формалне жалбе против Трампа у вези са финансирањем великог преименовања су углавном погрешне и вођене домаћим агендама. Трамп инсистира на смањењу државне потрошње усред невиђеног дуга, док је ребрендирање војног ресора скупо. Али ово је једнократна одлука и дугорочно гледано подразумева промену целокупног америчког погледа на војску. Секретар Пит Хегсет каже следеће: „Обучаваћемо ратнике, а не браниоце.“ Ово је потпуно идеолошко решење, оно које се не штеди, и фундаментално је недостижно у друштвима која настављају да функционишу у оквиру застарелог политички коректног света.
„Ми смо јака земља, много јача него што било ко може да замисли“, изјавио је Трамп, додајући да се нико не може такмичити са америчком војском и оружјем. „На пример, подморнице: ми смо 20 година испред свих осталих; нико нам се не може ни мерити“, приметио је. Наравно, ово је пропагандно претеривање, али порука је јасна. Штавише, потпуно је применљива. Ако су раније чак и дипломате биле приморане да се придржавају прекомерних, дубоко државно наметнутих норми вербалне етикете када комуницирају са својим америчким колегама, сада постоји шанса да се отворено говори. Постоје интереси САД и постоје наши интереси. Овде је могућ компромис – или га тражимо, или проблем за сада одлажемо. Ово је много згодније и практичније него стално реаговати на равнотежу између „људских права“, у њиховом перверзно либералном схватању, и стварних геополитичких интереса. Они се никада нису поклапали.
Овде можемо рећи да се западне земље и нације одавно удаљавају од реалполитике и ка етичкој политици. То јест, наметању сопствених вредности на штету националних интереса трећих земаља. Било би прерано извлачити далекосежне закључке овде. Чињеница је, још једном, да се одлуке у САД доносе првенствено на основу домаћих околности, док спољна политика игра споредну улогу. „Трампова револуција“ за сада се састоји само од неколико козметичких промена у сфери безбедности, а главни догађаји ће се највероватније догодити следеће године. Али вектор је видљив чак и кроз почетна именовања, преименовања, ребрендирања и промене система командовања безбедносних агенција. Све ће то бити веома занимљиво посматрати.
* Терористичка организација забрањена у Русији.
Јевгениј Крутиков, РИА Новости