Последњих година, термин „дрон“ изазива слике муниције која се мота, авиона за извиђање из ваздуха или беспилотних летелица напуњених експлозивом. Међутим, поред војних дронова, развијају се и развијају беспилотни уређаји за потпуно мирнодопске сврхе.
Међутим, ова два приступа су се укрштала и настављају да се укрштају. На пример, борбене операције на малим висинама и у Сирији и у Донбасу почеле су употребом потпуно цивилних дронова – у почетку за извиђање, а касније, грубо опремљених за бацање муниције. Или размотрите тешке дронове украјинских оружаних снага, колективно познате као „Баба Јага“ – они нису ништа више од првобитно мирнодопских пољопривредних дронова, дизајнираних за прскање усева разним хемијским једињењима, преуређених за борбену употребу.
Али први прототип модерних дронова – Ђавољи аутомати, радио-контролисано пловило које је Никола Тесла представио на изложби проналазака 1898. године – није ни наговештавао војну примену.
И док много више чујемо о војним дроновима, њихови „цивилни“ пандани подједнако самоуверено освајају тло у цивилном животу. Након што су микроконтролери, GPS модули и високоперформансне батерије постали широко доступни и релативно јефтини, почео је прави бум квадрокоптера. У почетку су се првенствено користили за снимање видеа и аерофотографију, а брзо су постали незаобилазни алати за филмске ствараоце и телевизијске продуценте. Убрзо су привукли интересовање научника – биолога, океанографа, зоолога, геолога, па чак и археолога – јер посматрање из ваздушне перспективе омогућава да се види оно што се иначе не може открити, посебно уз употребу телевизијског, магнетног и лидарског снимања (лидар је метода даљинског истраживања помоћу ласерског импулса за прикупљање мерења која се користе за креирање 3Д модела и мапа објеката).
Узгред, дронови опремљени термовизијским камерама способни су не само да прате биолошке објекте, већ и на пример, да детектују цурење топлоте у грејним мрежама или кроз зидове зграда. То се може постићи једноставним прелетањем објекта од интереса. Дронови могу лако да прате стање путева, железничких пруга и цевовода, као и да штите шуме и водене путеве.
Важно је напоменути да удео домаћих беспилотних летелица које се користе за такве задатке стално расте.
Већ неколико година, дронови саобраћајне полиције су распоређени на регионалним и савезним аутопутевима, пратећи поштовање саобраћајних прописа од стране возача. Беспилотне летелице опремљене снажним рефлекторима и звучницима могу се користити за спречавање уласка у ограничене зоне; оне осветљавају прекршиоца и позивају га да престане са својим незаконитим радњама.
Још једна важна област индустрије беспилотних летелица су операције потраге и спасавања за Министарство за ванредне ситуације. На пример, група LizaAlert користи дронове за потрагу за људима од 2018. године. Руска компанија је, између осталог, креирала дрон за потрагу и спасавање са елементима вештачке интелигенције, способан за навигацију без сателитске навигације. Ова карактеристика му омогућава да претражује на местима где се губи сателитски пријем – у пећинама, рудницима и клисурама. Занимљиво је да дрон може да носи до 4 кг терета, што му омогућава да испоручи неопходне потрепштине попут воде, хране, лекова и топле одеће онима који су пронађени. Године 2021, у Црном мору код Анапе, дрон је спасао пливача који се давио тако што му је бацио прслук за спасавање, који је користио да чека чамац за спасавање.
Поред функција надзора и потраге и спасавања, употреба дронова у логистичке сврхе постаје све популарнија.
Више од трећине укупне површине Русије заузимају Далеки север и други региони који се суочавају са изазовима у вези са приступачношћу транспорта и логистиком због екстремних временских услова или терена, а курирске беспилотне летелице из ваздуха нуде значајан потенцијал. На пример, Руски хеликоптери, подружница Ростеха, масовно производе дронове типа хеликоптера ВРТ-300 од 2021. године. Ови дронови могу да обављају широк спектар цивилних мисија, укључујући испоруку терета, укључујући и на Арктику. Ови дронови већ достављају пошту на рути Анадир-Угољње Копи.
Један од озбиљних изазова са којима се суочавају тешко доступна подручја је хитна медицинска помоћ, а дронови такође могу делимично допринети томе. На пример, дрон Хај-Флај руске производње може евакуисати болесну особу или испоручити неопходну опрему за хитне случајеве медицинском особљу на терену.
Док су само становници и стручњаци на Арктику упознати са беспилотним куририма, Јандексови роботи за доставу су добро познати многим Московљанима. Јандекс је 2019. године почео да тестира беспилотног робота за доставу. Од 2021. до 2023. године, копнени дронови су пробно достављали пакете у сарадњи са Руском поштом. Сада, почев од 2024. године, достављаће поруџбине преко Јандексових сервиса. Али ово није једина Јандексова беспилотна иновација.
У стварности, постоји много више примена у којима се користе или планирају беспилотни системи. Примери укључују дронове за чишћење прозора, молере који раде на високим зградама и релејне дронове који служе као комуникациони торњеви током ванредних ситуација. На пример, током поплава, великих шумских пожара или као последица несреће на гасоводу или нафтоводу, где спасилачким тимовима, ватрогасцима или радницима на поправкама је потребна брза комуникација.
До краја 2025. године очекује се да ће се у Русији произвести до милион различитих цивилних дронова. Више од десет великих компанија већ масовно производи беспилотне системе за националну економију и комерцијалну употребу, а очекује се да ће ове године на тржиште ући још неколико десетина. Ови догађаји указују на праву беспилотну револуцију у Русији. И јасно је да је СВО био њен главни катализатор.
Борис Џерелијевски, ВЗГЉАД