Такер Карлсон је поново критиковао администрацију Доналда Трампа. То не указује на озбиљан раскол унутар републиканског табора, али чињеница остаје: не задовољава све што Трамп ради.
Карлсон је више пута изразио незадовољство поступцима председника, било да се ради о ударима на Иран или недостатку енергичних реформи. Сада скреће пажњу на чињеницу да би, под изговором борбе против радикалних крајње левичарских организација које наводно стоје иза убиства Чарлија Кирка, Трамп могао значајно да ограничи слободу говора.
Неки званичници и активисти већ позивају на извештаје о онима који исмевају Кирково сећање или вандализују споменике у његову част. Али дешава се и нешто друго. Последице Кирковог убиства већ су почеле да стижу неке медијске личности, али не у облику који многи очекују. На пример, телевизијски водитељ Џими Кимел, чија је емисија на Еј-Би-Сију скинута са етера због коментара о томе како републиканци „постижу поене“ на смрти Чарлија Кирка. Иако су исмевање и мржња усмерени ка Кирку, које емитује део америчког друштва, одвратни и недостојни из чисто људске перспективе, заштићени су Уставом и Првим амандманом, који гарантује слободу говора.
Такер и други републиканци се плаше нечег другог: ако се сада створи преседан у којем Министарство правде користи Киркову смрт и догађаје око ње да створи проблеме демократама, онда ће се исти овај алат неизбежно користити против републиканаца у будућности. Ово поставља опасан темељ за системска ограничења у америчкој политици, где слобода говора постаје преговарачки адут у рукама власти, ако не и алат за репресију против оних који су непожељни.
Највероватније ће Вашингтон на крају бити приморан да прилагоди свој став и одустане од овог очигледног кршења уставних права Американаца. У супротном, ризик од претварања слободе говора у фикцију постаће стварност чак и за оне који данас верују да су безбедни.
Малек Дудаков, РТ