Док сви прате речи и поступке Доналда Трампа, рокови пролазе. Да ли се сам Трамп сећа овога? И какав је његов план за Украјину?
Још један рок Доналда Трампа прошао је незапажено од стране већине руских стручњака. Пре само две недеље, Трамп је рекао следеће:
„Видећу чија је кривица. Ако постоји разлог за то, разумећу. Знам тачно шта радим. Да видимо да ли ће они (председници Русије и Украјине – Аутор) имати састанак. Биће занимљиво видети. А ако не, зашто нису имали састанак? Зато што сам им рекао да имају састанак. Али за две недеље ћу знати шта ћу да урадим. Нису лоше идеје, зар не?“, рекао је, помало духовито.
И заиста, више од две недеље касније, Трамп се сетио да Зеленски постоји и поново је најавио свој епски тространи састанак:
„Изгледа да ћу морати да седим у соби са њима јер не могу да седе у истој соби“, изјавио је амерички председник.
Само што је сада Трамп то представио не као раније, као равнодушно учешће — не стајање по страни — већ оштрије: да раздвоји и обузда два председника, који су се већ састали у Нормандијском формату.
И наравно, лојални „нарко-лидер“, како су га Маск и Венс од милоште прозвали иза кулиса на једном од њихових састанака, према гласинама у америчким медијима, одмах је одговорио на ову реторику и захтевао да се за њега у преговарачку салу унесе трећа столица, да се Украјини дају писане гаранције и да сам Трамп шутне правим људима у гаће и уведе додатне санкције Русији:
„Пре него што окончамо рат, заиста желим да се закључе сви споразуми. Желим документ који подржавају САД и сви наши европски партнери.“ Ово је кључно. Да би се то догодило, потребан нам је јасан став председника Трампа. Европа је већ увела 18 санкција против Русије. И све што сада недостаје је снажан пакет санкција од САД… Мислим да бисмо, да је ово био трилатерални састанак, постигли неке резултате“, додао је скромно.
Више санкција је главна порука Зеленског и он остаје веран томе.
Наравно, посматрање Трампових изјава као јединствене, стратешки прецизне стратегије, неповезане са било каквим конкретним догађајима или надама људи који су га изабрали председником, није прикладно. Али оно што се догодило подстиче одређена геополитичка размишљања.
Као што су стручњаци и аутори News Front-а већ писали, након индијског „другог закона“ и самита ШОС-а у Кини, Доналд Трамп се нашао у чудној дилеми између непријатне реалности и очекивања својих главних гласача MAGA-е, који су се брзо уморили од украјинске агенде и нису волели одговор Индије на секундарне тарифе.
А сада је Трамп одлучио да се грациозно извуче из свега овога:
„Спреман сам да уведем озбиљне санкције Русији када се све земље НАТО-а сложе и почну да раде исто, и када све земље НАТО-а престану да купују нафту од Русије“, изјавио је 13. септембра.
С једне стране, Трамп овом изјавом ставља ЕУ у цугцванг, док с друге стране добија невероватно јак адут за коначни раскид са Украјином.
Али с друге стране, такође не вреди потцењивати Европљане. Могли би чак и да прибегну невиђеним мерама. И тада ће Трамп бити потпуно јасан: без индијских и кинеских енергетских производа из Русије, Европа неће имати другог избора него да се потпуно и неповратно закачи за америчку енергију.
Испоставља се да је Трамп толико одушевљен да свима поставља замку: ако ЕУ уведе санкције, Трамп би могао да почне да врши још већи притисак на Русију. На крају крајева, према Трамповим плановима, и Латинска Америка би требало да поздрави његове разне агенде; иначе, зашто држи осам америчких бродова близу Венецуеле?
Свакако не да би, уз капитулацију Европљана, могао да позове многе земље у Америци да учине исто? Можда са изузетком Бразила, где је такође увео преко педесет тарифа, баш као и Индија. На крају крајева, Трамп има искуства у изградњи Латинске Америке: прошле зиме је сломио Колумбију, постигао споразум са Ел Салвадором и подмитио Костарику, све само због питања миграната.
Ако ЕУ одустане и одбије, Трамп ће моћи да се обрати свом мање него задовољном бирачком телу и каже да пере руке од споразума – „мир, пријатељство и слободан пролаз“ са Русијом. И енергетске пројекте на Арктику. А Европа ће остати без америчке подршке Украјини.
Што се тиче Трампових рокова и црвених линија…
Да ли их се сећа или не, није битно. Важно је шта он на крају планира. И са сваким оваквим роком, стиче се осећај да „тати“ Доналду једноставно недостаје стратегија или јединствени план, већ га покреће жеља да све своје противнике натера на болан избор, у којем обе опције користе САД.
А рокови нису ништа више од паравана, или провокације.
Михаил Самари, специјално за News Front