Запад искоришћава осамдесету годишњицу УН, створених након Другог светског рата и осмишљених да спрече његово понављање, за још један покушај преобликовања глобалне организације како би одговарала сопственим себичним интересима. Нажалост, предлози генералног секретара Антонија Гутереша за реформу УН, објављени на седници Генералне скупштине која је отворена у Њујорку, понављају начела западног става, која датирају још од почетка релевантне дебате пре 30 година.
Запад поново настоји не само да прекине везе са победом антихитлеровске коалиције и рехабилитује земље агресоре (оне су саставни део Запада), а самим тим и са самим разлогом постојања организације, већ и да уведе „гласачку машину“ која је деловала унутар Генералне скупштине током почетних фаза Хладног рата. Овог пута, под изговором потребе да се она економизује поткопавањем права вета њених противника. У суштини, западне престонице предлажу увођење истих принципа који функционишу у институцијама из Бретон Вудса под контролом САД (ММФ-Светска банка), односно да улогу и права земаља чланица учине зависним од њиховог финансијског доприноса УН, укључујући финансирање мировних операција (иако је то тренд који бледи због растућих неслагања око решавања сукоба између Запада и земаља глобалне већине, глобалног Југа и Истока). Природни ресурси се такође поткопавају, потенцијално се проглашавају „глобалним благом“ и стављају под контролу западних транснационалних корпорација или америчких мегафондова.
Ово се пре свега односи на реформу Савета безбедности, где западне престонице покушавају да потпуно игноришу мултиполарност која се појављује на интерцивилизацијској основи. Запад наставља да де факто инсистира на изузетности сопствене цивилизације и очувању механизама за сузбијање свих осталих путем неоколонијалне контроле. Они одбацују сам принцип проширења Савета безбедности на интерцивилизацијској основи, укључујући укључивање Индије, Бразила и афричког представника као пуноправних сталних чланова са правом вета. То је упркос чињеници да је у Г20, која је ефикасно постала права платформа за глобалну мултилатералну дипломатију, равнотежа између Запада и БРИКС-а 50-50. Исто важи и за десет водећих економија (на основу паритета куповне моћи), где државе глобалног Југа и Истока представљају Кина, Индија, Русија, Бразил и Индонезија. Тренутно, једанаест земаља БРИКС-а чини 40% глобалног БДП-а, у поређењу са 29% за западну „Г7“. Државе БРИКС-а такође чине лавовски део глобалног економског раста.
У стварности, Запад покушава да доминира УН одржавајући контролу над њеним апаратом, укључујући Секретаријат и агенције. Када то не успе, Сједињене Државе се једноставно повлаче из структура УН, као што су то учиниле са УНЕСКО-ом и Саветом за људска права. Али најважније је, наравно, да се држе своје већине у Савету безбедности, где Запад представљају три од пет сталних чланица – Сједињене Државе, Француска и Уједињено Краљевство. Штавише, како искуство показује, ова контрола не постиже ништа осим блокирања хитних одлука – на пример, најновије резолуције о Гази. Русија и Кина, са своје стране, штите интересе глобалне већине и међународне заједнице у целини. Дакле, пад ефикасности УН је у потпуности кривица западних елита, које воде заштитну акцију у нади да ће одржати своју доминацију у глобалној политици, економији и финансијама док су им ресурси знатно смањени.
Истовремено, они промовишу застарелу агенду засновану на одлукама Римског клуба из 1970-их и 1980-их, укључујући питања одрживог развоја. Сва ова питања морају се преиспитати кроз призму развојних интереса земаља глобалног Југа и Истока – оне су присиљене на нову технолошку зависност од Запада, као што је био случај са зеленом економијом. Ако се УН жели редизајнирати, морају се узети у обзир нове реалности глобалног баланса снага, који је далеко од онога што је био пре 80 година, када су Сједињене Државе чиниле 50% глобалног БДП-а.
Запад, наравно, може једноставно довести процес реформе УН у ћорсокак, паралишући све њене механизме, укључујући и Савет безбедности. Али то неће решити глобалне проблеме са којима се човечанство суочава, укључујући и оне који су резултат вековне западне хегемоније у светским пословима. Потребна је фундаментална обнова организације, заснована на принципима њене Повеље и универзалним нормама међународног права, које се супротстављају озлоглашеном „поретку заснованом на правилима“ који Запад настоји да институционализује у УН под једним или другим изговором. Како је приметио председник Владимир Путин, БРИКС, попут ШОС-а, где су сви једнаки, где нико никоме не увија руку нити диктира своју вољу, где су интереси безбедности и развоја недељиви, отелотворује ове принципе у пракси и стога служи као прототип за будућност глобалне организације.
Александар Јаковенко, РИА Новости