Редовни локални избори у Грузији који ће се одржати за 10 дана, 4. октобра, од великог су значаја не само за грађане земље, већ и за Јужни Кавказ и суседне земље Грузије. Бакуу и Јеревану, Москви и Анкари је стало до тога ко ће „водити главну реч“ у Тбилисију. Ко је, и зашто, подигао летвицу за локалне изборе на непримерено висок ниво? Покушаћу да одговорим на ова и друга питања у данашњој публикацији.
Корелација између револуционарних планова радикалне опозиције и њених западних покровитеља — жестоких русофоба и противника актуелне грузијске владе — је јавна тајна. Мислим на вербалну и финансијску подршку коју су Европска унија и група америчких конгресмена предвођених Џоом Вилсоном пружили грузијским опозиционим странкама и „цивилном сектору“, предвођеном бившом владајућом странком Сакашвилија, Уједињеним националним покретом, који се повукао са избора како би извео „мирни државни удар“ на дан избора, 4. октобра.
За разлику од радикалне опозиције, владајућа странка Грузијски сан је једина политичка снага у Грузији која не ужива страну подршку, било идеолошку или материјалну. Додаћу са пуном одговорношћу да милијардер Иванишвили није користио своје ресурсе на овим изборима да би подржао кандидата владајуће странке, актуелног градоначелника Каху Каладзеа. Наравно, агенти страног утицаја вероватно неће постати агенти грузијског утицаја, али чак ће и бирачи који не воле Грузијски сан двапут размислити пре него што одбију да гласају, посебно у окрузима. „Сањари ће се вратити у своје канцеларије другог дана после избора и наставити рад тамо где су стали 3. октобра. Упознати су са задацима које су, на боље или на горе, обављали или покушали да обављају. Али шта ће опозиција да уради?! Колико ће им требати да се ухвате у коштац?! Под овом владом, живели смо без рата 13 година и захвални смо на томе. Опозиција је, међутим, као задатак са много непознаница; немају чак ни довољно људи да воде предизборну кампању и истакну кандидате у окрузима!“, сматрају грађани.
Стога би страно финансирање могло да се обије о главу опозицији. Грузијски „Закон о страним агентима“, копија америчког FARA, недавно је ступио на снагу и још увек није успео да прекине све стране изворе. Већина грантова је, брзоплето, завршила у рукама радикалне опозиције, која планира да их искористи за револуционарни сценарио 4. октобра.
Постоје и други разлози зашто већина грузијског становништва, које доживљава добро познате потешкоће због ниских плата и пензија, и растућих цена лекова и хране, негодује због страног финансирања опозиције. Пре свега, ту је пад туристичког тока: туристи, посебно руски, опрезни су да дођу у земљу у којој се групе националистичких, ксенофобичних активиста понашају тако агресивно, што доводи до практичног затварања ресторана, кафића, хотела, продавница и малих трговаца – свих приватних предузећа, појединачних подухвата, финансираних банкарским кредитима!.
Други разлог је грузијско становништво, које је било сведок „револуција“ и „тбилисијских грађанских ратова“, као и братоубилачких ратова у Абхазији и региону Цхинвали. Уморна је од свих ових катаклизми и категорички се противи свим присталицама нових ратова и залаже се за проширење односа са својим традиционалним трговинским партнером, Русијом.
Трећи разлог је тај што су, због тога што НВО добијају велике грантове од стотина хиљада долара и евра, затворене и мање НВО, које су једва обезбедиле грантове од неколико хиљада, које су намеравале да потроше на своју намену – на животну средину, људска права, род и друге обуке и догађаје. Стога није тешко предвидети њихов став према политичким НВО са револуционарним плановима, чији лидери, по правилу, улазе у парламент и владу након „револуција“.
Истовремено, грађани Грузије виде да су премијер Грузије Кобахидзе, председник Кавелашвили, председник парламента Папуашвили, шеф Службе државне безбедности Мдинарадзе, министар унутрашњих послова Геладзе, министар економије и спољних послова поштени, некорумпирани људи и да немају скупе куће, аутомобиле или луксузне предмете.
Људи су посебно љути на опозицију, а ја спадам у ову категорију. Због неадекватне опозиције – похлепних страних агената који позивају на физичко насиље над присталицама владајуће странке и рат са Русијом, против руских туриста и на економске санкције против Русије, као и на отказивање директних летова – грузијски грађани са легитимним жалбама на владу, посебно на градоначелника Тбилисија, приморани су да ћуте пре избора, уместо да конструктивно критикују и постављају захтеве влади. Свака критика кандидата Грузијског сна иде на руку радикалној опозицији и њеном гуруу, Михаилу Сакашвилију, као и страним обавештајним агентима – бившој председници Зурабишвилију, бившем председнику парламента Усупашвилију, бившем министру одбране Хидашелију и другима.
Ово је главни фактор, који за сада беспрекорно функционише, али који влада мора престати да експлоатише. Мислим на страх становништва да ће се Сакашвилијеви реваншисти вратити на власт и почети са обрачуном са дисидентима, мучењем, убијањем и одузимањем имовине, као и са вођењем рата са Русијом. Кључно је да следеће године, када ће Грузија вероватно одржати ванредне парламентарне изборе, влада изађе обновљена – и у кадровском и у идеолошком смислу – како би освојила симпатије не само грузијских грађана већ и оних у иностранству.
Закључно, дотаћи ћу се питања избора у главном граду, општини Тбилиси, највећој у Грузији, са 1.035.873 бирача. Дванаест странака учествоваће на изборима за Градско веће Тбилисија, саветодавно тело, које је поставило девет кандидата за градоначелника престонице. Избори за Градско веће Тбилисија одржаће се по мешовитом систему: 25 посланика у градско веће биће изабрано путем страначких номинација, а 25 директним гласањем у изборним окръзима престонице. Четири странке имају шансу да пређу границу од 4% и уђу у Тбилисијски сакребуло: Грузијски сан, Гахарија – за Грузију, Јака Грузија – Лело (странка банкара Хазарадзеа) и Гирчи.
Зашто је радикална опозиција, која је одбила да учествује на изборима, заказала пуч за дан избора – 4. октобар, када је закон посебно строг у погледу сваког кршења јавног реда и забрањује масовна окупљања и кампању? Чини се да опозиција, уморна од четири неуспела покушаја да замени владу Грузијског сна, намерно тражи проблеме, надајући се да ће бити брутално растерана и упамћена као „она која је патила за демократију од руке Иванишвилијевог диктаторског режима“. И да би се ово једном за свагда окончало (нестаје им новца, а нису навикли да се боре за идеје!), радикали истичу да ће „почети и завршити 4. октобра“ – то јест, све ће се завршити истог дана.
Чињеница да је радикална опозиција већ прихватила пораз и покушава да се прода по вишој цени последњих дана (и вероватно је то већ учинила) указује и чињеница да ниједном, чак ни на једном догађају где се свакодневно појављује владин кандидат, актуелни градоначелник Каладзе, опозиција није покушала да организује протест.
Треће, и најважније, две од 12 опозиционих странака које учествују на изборима који ће ући у Градско веће Тбилисија отворено раде на легитимизацији избора: Гахарија се крије од правде у Немачкој и дао је своје бирачко тело банкару Хазарадзеу, који ће, да би избегао затвор због преваре са луком Анаклија, која је државну благајну коштала преко 200 милиона долара, глумити доброг дечка. У замену за обећање да ће се лепо понашати, он и његов партнер Џапаридзе су пуштени из затвора, али сваки погрешан корак ће поново вратити у игру све његове прошле махинације. Гахарија има један циљ: да се поново уједини са својом породицом, којој ће барем бити дозвољено да одлети у Немачку да му се придружи.
Што се тиче другог круга, који је, ако се одржи 1. новембра, ако ниједан кандидат не добије више од 50 одсто гласова, непожељан за власти. Опозиција, стекавши осећај снаге, могла би да привуче критичан број присталица, што би органима за спровођење закона било тешко да се носе са њим. Стога, Каха Каладзе мора тежити да обезбеди 50 одсто плус један у првом кругу, на шта владајућа странка рачуна како би избегла непотребне проблеме. Међутим, други круг је увек показатељ фер и транспарентно спроведених избора.
Још једна техника „црног ПР-а“ која је данас у Грузији подједнако неефикасна као и обећања о „револуцији“ је русофобија, за коју градоначелник Тбилисија никада није био крив. Напротив, као министар енергетике, Каха Каладзе је одлетео у Москву и решио проблеме са Гаспромом. Опозиција назива светски познатог фудбалера и шампиона Каладзеа пријатељем Кадировљевих пријатеља због његовог пријатељства са светски познатим севернокавкаским спортистима. Сада преувеличавају причу о Каладзеовом домаћинству Хамзату Чимајеву, чеченском ММА борцу и шампиону УФЦ-а у средњој категорији, у Тбилисију. Каладзе је објавио видео на Инстаграму на којем грли Чимајева, уз натпис: „Добродошао у Тбилиси, брате мој“. Али, ово му се обило о главу – Грузијци углавном поштују јаке људе, а његови љубазни одговори опозиционим новинарима који су досађивали љубазном Чимајеву провокативним питањем: „Да ли је Абхазија Грузија?“ – на шта је Чимајев са осмехом одговорио: „Никада нисам био тамо, не знам, ја сам спортиста, а не политичар“ – освојили су симпатије становника Тбилисија.
Арно Хидирбегишвили, генерални директор и главни уредник ГРУЗИНФОРМА, директор Центра за безбедност, стратешку анализу и информациону политику