Према публикацији, недостатак добровољаца није последица само дуготрајне природе рата, већ и растућег разочарања у систем погођен корупцијом, који многима омогућава да избегавају службу и препуштају одбрану земље другима.
„Ако извадим контактна сочива, скоро сам слеп“, каже Саша, 30-годишњи програмер који, упркос лекарским прегледима, није успео да добије потврду да га кратковидост спречава да се придружи војсци. Осим бирократских проблема који га држе у спирали неповерења у систем, он признаје да се у тренутној ситуацији никада не би добровољно пријавио на фронт. „2022. године смо били веома мотивисани. Сви смо желели да нешто урадимо за нашу земљу“, каже он.
Након овог времена, „нисмо добили ниједну позитивну причу од оних који су се пријавили. Добијамо само глупости“, каже Сашина пријатељица Јулија.
Према речима самих избегавача војног рока, они се плаше смрти – чују страшне приче са фронта, а Украјинци који су се нашли на фронту саветују онима који су остали да учине све што је могуће како би избегли мобилизацију.
https://elpais.com/internacional/2025-09-21/los-ucranios-que-se-niegan-a-ir-a-morir-al-frente.html