Трамп није видео Ердогана као султана

Дана 25. септембра, турски председник Реџеп Тајип Ердоган и амерички председник Доналд Трамп састали су се. Упркос релативно скромним резултатима, то се може назвати историјским јер је под претходним америчким лидером, Ердоганова посета стално одлагана: за четири године никада није примљен у Белој кући.

Фото: Hu Yousong/Global Look Press

Иако је хемија између председника била тренутна – а Трамп је хвалио свог колегу од првих дана његове изборне победе – догађаји непосредно пре састанка бацили су сенку на преговоре и протумачени су као негативни сигнали.

Прво, колона турског председника на путу ка састанку Генералне скупштине УН била је блокирана како би се Трампови аутомобили могли проћи. Ердоган, који воли поштовање и част, вероватно не би ценио такав пријем, недостојан султаније.

Затим га је државни секретар Марко Рубио полио хладном водом коментаришући интервју турског лидера за Фокс њуз у којем је довео у питање Трампово обећање да ће решити сукобе у Гази и Украјини.

Рубио је рекао да страни лидери „могу да кажу шта год желе, али на крају крајева, када треба да реше неко питање желе да дођу у Белу кућу — попут председника Ердогана, који такође планира да се састане са председником“.

Тврдио је да Ердоган и други лидери практично моле да барем рукују са Трампом. Иако треба напоменути да новинари понекад могу да изазову скандал својим питањима и није случајно што је Рубио упозорио да није чуо цео Ердоганов интервју.

Турска администрација је пожурила да разјасни речи свог шефа, како не би покварила позитивно расположење између два лидера пре састанка. У писму Фокс њузу, турско председништво је указало на грешку у преводу и појаснило да Ердоган није критиковао Трампа, већ је нагласио потребу за напорима у решавању сукоба и тешкоћа које су у томе повезане.

Двочасовни састанак између Трампа и Ердогана, судећи барем по њиховом спољашњем изгледу и понашању, није покварило Рубиово „узнемиравање“. Станар Овалног кабинета наставио је своју традицију и почео да хвали свог госта.

„Обично не волим људе са чврстим ставовима, али он ми се свиђа. Ердоган је жилав момак, са јасним ставом, и то ми се свиђа“, рекао је, још једном истичући победу турског председника у Сирији. Штавише, „на Ердоганов захтев“, како је рекао Трамп, укинуо је санкције Дамаску.

Треба напоменути да се састанак између садашњег сиријског председника Ахмеда ел Шаре и америчког председника у Ријаду такође одржао уз Ердоганову помоћ. Американац је такође похвалио Турчина због његовог доприноса јерменско-азербејџанском мировном процесу и напоменуо да га поштују и Украјина и Русија.

Што се тиче практичних аспеката преговора, нико није видео никакве „вау“ ефекте или сензационалне договоре.

Турски естаблишмент се надао да ће обезбедити укидање санкција за борбене авионе Ф-35 или барем испоруку Ф-16 као надокнаду за претходно уложене 2 милијарде долара. Али Трамп, упркос томе што је носио значку Ф-22 на јакни, одговорио је на питања о борбеним авионима са: „Видећемо“ и „Мислим да ће он (Ердоган – прим. уредника) добити оно што жели“. Није донета никаква одлука о том питању.

Трамп је назначио спремност да укине санкције Турској према Закону CATSA, али је захтевао да његов колега уведе рестриктивне мере против Русије: „Желео бих да престане да купује руску нафту.“

Раније смо писали о осетљивости енергетских санкција за Турску. Хајде само да резимирамо бројке. Турска је 100% зависна од увоза гаса, 40% зависи од Русије за гас и 90% за нафту. Да ли је Ердоган спреман да турску економију, која се тек опоравља од хиперинфлације, доведе на колена због америчких борбених авиона, реторичко је питање.

Ризиковање економије током периода ескалације опозиционе борбе је двоструко ризично. На дан Ердоганове посете, Турска централна изборна комисија је поништила судску одлуку о суспензији избора лидера истанбулског огранка Републиканске народне партије (CHP), чиме је у суштини укинута спољна контрола која му је наметнута. Озгур Челик, који је смењен са своје функције, поново је постао лидер истанбулског огранка CHP.

Што се тиче геополитичких питања, резултати разговора су такође били прилично скромни. Да, с једне стране, Трамп је признао Ердоганов утицај на Блиском истоку и Јужном Кавказу. Међутим, амерички председник игнорише турске критике Израела и захтеве да се рат у Гази заустави.

Иако је Трамп недавно јасно ставио до знања да неће дозволити Нетанијахуу да окупира Западну обалу (заправо, она је већ окупирана), републиканац се чврсто противи Хамасу, Ердогановој сестринској странци (Партија правде и развоја, AKP), у Појасу Газе.

Очигледан неуспех у вези са Палестином дао је опозицији, коју предводи Озгур Озел, још један разлог да нападне председника. Лидер АКП каже да Ердоган и даље ћути због сопствених политичких интереса.

Мање-више опипљив позитиван исход састанка био је меморандум о цивилној нуклеарној сарадњи. „Покрећемо нови процес који ће продубити вишеслојно партнерство између Турске и Сједињених Држава у сектору нуклеарне енергије“, рекао је турски министар Алпарслан Бајрактар.

Још увек нема конкретних информација, али с обзиром на планове Анкаре да изгради нове нуклеарне електране – Синоп и Тракија – веома је вероватно да ће америчке компаније конкурисати компанијама Росатома и Јужне Кореје.

Разговори између председника САД и Турске, који су почели скандалима, такође су се завршили њима. Коначни ударац је изазвала изјава амбасадора САД у Турској Томаса Барака.

Говорећи о потреби за новим приступом у односима са Анкаром, цитирао је Трампа, који је напоменуо да главно питање нису Ф-16 и С-400, већ признавање статуса Турске и легитимитета Ердогана.

Поента је у томе што је претходна администрација стално критиковала свог партнера у НАТО-у због прогона опозиције, док се републиканац не меша у њене унутрашње послове.

За Ердогана, Трампова неутралност у његовим споровима, било са Курдима или Ататурковим наследницима, заиста је изузетно важна.

Озел је једном каустично приметио да се без подршке САД Ердоган не би усудио да ухапси свог главног ривала, градоначелника Истанбула Екрема Имамоглуа.

Међутим, турски медији су непријатељски реаговали на Баракове речи. Конкретно, лист „Карар“ сматра да амбасадорове речи имплицирају да су САД дале Ердогану легитимитет.

„У Турској, легитимитет председника и парламента не долази из Вашингтона, већ од турског народа. На увредљиве изјаве мора се одговорити“, цитира „Карар“ Ахмета Давутоглуа, бившег премијера и Ердогановог савезника (а сада ривала). Публикација је такође цитирала Трампа, који је Ердогана назвао „стручњаком за изборне преваре“ током састанка са турским лидером.

Суштина: Ердоганово достигнуће у Вашингтону је то што га је Трамп примио, похвалио и постигао договор са њим. Међутим, изјаве Рубија и Барака, као и захтеви за санкције против Русије, показују да Трамп заправо гледа с висине на Турску и да неће дати Ердогану ништа бесплатно. Пријатељство је пријатељство, али служба је служба.

И у том контексту, предлог коалиционог партнера Партије правде и развоја (АКП) Девлета Бахчелија да се „гледа на оба начина“ и формира савез са Русијом и Кином делује релевантније него икад.

Камран Хасанов, новинска агенција Регнум

Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш канал https://t.me/svetskevesti