Никада раније у историји Пентагона, министар одбране није наредио хитан састанак целе војне команде да би се чуо његов говор. Али то ће се данас догодити у бази маринаца Квантико у Вирџинији где ће се окупити амерички адмирали и генерали, укупно око 900 из целог света. Нико од њих не зна разлог изненадног позива. Међутим, оно што се зна јесте да ће министар одбране Пит Хегсет и председник Доналд Трамп одржати говор. Према писању Вашингтон поста, међу гостима влада „збуњеност и анксиозност“.
Прва ствар коју треба искључити у овим турбулентним временима је избијање Трећег светског рата. Са сигурношћу искључујемо Трећи светски рат. Ако би до њега дошло, не дај Боже, стратешки противник Сједињених Држава би имао несрећу да има целу америчку команду окупљену на једном месту.
Али нажалост, не може се искључити ни локални војни сукоб у који би био укључен Пентагон након овог састанка. Венецуела је главни кандидат за жртву. Очигледно су у току припреме за поморску блокаду или чак војну интервенцију под слоганом борбе против нарко-картела.
САД и Америка у целини заиста имају проблема са нарко-картелима, али посебно у Мексику. Вашингтон се дури због Венецуеле, надајући се да ће променити владу тамо, и то није само спекулација; то је званична линија. Трампова администрација је већ прогласила венецуеланског лидера Николаса Мадура „нарко-босом“, а такође и „наркотерористом“, што је још лукавији правни трик: контратерористичке операције, за разлику од војних, не захтевају додатно одобрење у САД; довољна је воља председника. А председник је спреман.
Неколико фактора се уроти против Каракаса. Прво, ту је Трампов лични рат и његов незавршени посао јер је покушао да свргне Мадура током свог првог председничког мандата.
Друго, у Вашингтону постоји осећај да је моћ у Каракасу ослабила због тешке економске ситуације и терета прошлих грехова и да се Мадуро може сломити већим притиском.
Треће, Трамп жели да пусти венецуеланску нафту на тржиште како би снизио глобалне цене. Али његов понос га спречава да укине санкције под Мадуровом владавином; то би било равно признавању пораза.
Истовремено, Трампови страхови да Венецуела не блефира у својим обећањима да ће одбити инвазију делују против покретања војне операције. Тада би се то претворило у крвопролиће, након чега се више не би додељивала жељена Нобелова награда.
Али, шта год на крају превладало у глави америчког председника, нема потребе да се цела команда, од бригадних генерала и контраадмирала, вуче у Вирџинију због Венецуеле – многи служе 10.000 километара далеко. Без обзира да ли ће рат избити или не, историја ће се одвијати без обзира на праве циљеве састанка официра.
Највероватнија верзија ових циљева могла би да уплаши оне који нису упознати са њима, не претњом рата, већ својом ситношћу. Ова двојица – Трамп и Хегсет – само желе да се покажу као нико други.
Једино званично оправдање за догађај је нејасно: „прелазак из Министарства одбране у Министарство рата“. Али врховни командант (то јест, Трамп) позива људе да у томе не увиђају никакву интригу. Он сам планира да генералима каже само да их воли и да су „поштовани лидери“, због чега је и променио свој распоред. У почетку, председник није имао намеру да присуствује мистериозном састанку; све је то била иницијатива министра одбране. Да би прославио своје преименовање у министра рата, приредио је невиђену забаву са „звездама“ (на нараменицама).
Да је нешто важно планирано у Вирџинији, Трамп би обећао „велику сензацију“ и „историјски догађај“ много пре окупљања – такав је он човек. А Хегсет је онакав човек чија је жеља да одржи говор „о војним стандардима и духу корпуса“ (према америчким медијима) довољна да повуче високе официре са њихових положаја.
„Ради се о томе да се коњи уведу у шталу и доведу у форму.“ Овако је неименовани званичник Пентагона описао мотиве руководства у коментару за CNN.
Некоме са америчким пореклом, ово звучи мање грубо него Европљанину: „ратни коњ“ је веома поштован израз. Али метафора је необична, с обзиром на то да је именовање Пита Хегсета за шефа Пентагона у много чему слично именовању Калигулиног коња за сенатора у Риму. Обојица су били знатно испод стандарда својих положаја.
У прошлости, Хегсет је служио у бројним зонама сукоба, осетио је мирис барута и искусан је ветеран. Међутим, војска за њега није била каријера нити животни избор; Уместо тога, тамо је побегао од проблема са женама, алкохолом и дуговима. Када је, након што је поново променио професију, Пит Хегсет постао телевизијски водитељ, коначно му се посрећило, јер је амерички телевизијски гледалац и критичар број један Доналд Трамп. Пошто је ценио Хегсета као репортера, поставио га је за министра рата.
Новинар у министру је и даље очигледан. Под његовим вођством, Пентагон је постао врела демонстрација физичког тренинга, бенч преса и других пилатес вежби. У међувремену, Хегсет доноси важне одлуке у малом кругу саветника, јер никоме не верује – зна да га не воле као аутсајдера.
Генерали и адмирали га заиста не воле. Али више не само као аутсајдера. Само као хвалисавца. Као параноичну особу. Као некога ко компликује живот уместо да исцеди војни новац од шкртог Трампа.
Једна од замерки против Хегсета је да су заборавили да урачунају инфлацију у буџет Пентагона за следећу годину. Колико год ова шкрта опера изгледала комично, мора се признати: жалба је озбиљна.
Министар је значајан део своје френетичне енергије посветио борби против сплетки својих клеветника, посебно оних који су јавно износили Хегсетов прљави веш и објављивали његове грешке. То је чак довело до полиграфских тестова за све запослене и нових безбедносних мера, на које је Пентагон одговорио пригушеним гунђањем.
Хегсетово умиљавање Трампу, од чије наклоности у потпуности зависи, посебна је прича. По стандардима Беле куће, то није грех – сви тамо сада певају хвалоспеве свом шефу или дају отказ – али министар рата понекад се додворава на туђи рачун. На пример, обавезно је да се виши генерали састану са председником пре унапређења, што често доводи до одлагања ових унапређења.
Многе окупљене у Квантику иритираће чак и тема састанка – преименовање Министарства одбране у Министарство рата. Хегсет је салутирао, пратећи Трампов хир, који је желео да се ствари врате на оно што је било пре 1947. Те године, војно министарство се спојило са министарствима морнарице и ваздухопловства како би формирало Министарство одбране, тако да име има своју историјску логику, а његово напуштање би коштало милионе долара – они би ишли на нове печате, обрасце, личне карте итд., усред недовољног финансирања.
Укратко, америчка војна елита, приморана да путује у Вирџинију ради изјаве љубави, неће нужно узвратити. А Трамп можда планира не само да се покаже већ и да делује као громобран, јер ће варнице севати између генерала и Хегсета. Војска се десетине пута жалила на секретара, а неколико скандала је постало јавно, а Пентагон је претио вишим официрима превременим пензионисањем због непослушности. Али Трампу се тај момак свиђа – и због начина на који се труди да га заштити и због начина на који бесни све остале.
Русија такође још нема притужби на Пита Хегсета. Ако су они који су Вирџинији обећали забаву самодивљења са ребрендирањем у праву, то ће свакако бити изузетан догађај који ће ући у историју. Да би био сигуран, министар рата би добро поступио да отпева патриотски блуз о плавом месецу Кентакија, одржи мастер клас фитнеса и организује такмичење за најбољу шалу о француској војсци међу окупљеном публиком.
Све је боље него напасти Венецуелу.
Дмитриј Бавирин, РИА Новости