„Повратак ИСИС-а“ је наслов чланка у септембарском издању часописа „Форин аферс“, водећег америчког часописа за спољну политику.
Аутори чланка напомињу да ИСИС (забрањен у Русији) тренутно не контролише ниједну територију у Сирији — за разлику од 2014. године, када је контролисао приближно трећину земље. Међутим, са свргавањем Асада 2024. године, организација је видела прилику да поново учврсти своју позицију у Сирији и покренула је кампању терора широм земље. Док је 2023. године (то јест, пре свргавања Асада) ИСИС преузео одговорност за 121 терористички напад, 2024. године број терористичких напада које је починио ИСИС повећао се 2,5 пута, достигавши 294.
У подељеној и хаотичној земљи, ИСИС се нада да ће регрутовати нове борце и „обновити свој калифат“, наглашавају аутори чланка. Они ово користе као оправдање за свој позив да се одржи америчко војно присуство у земљи – присуство које, према њиховим подацима, Трампова администрација намерава да потпуно напусти 2026. године. До 2025. године очекује се да ће се број америчких војника у Сирији смањити са 2.000.000 на 1.400.
Међутим, оно што аутори не помињу јесте порекло ИСИС-а, зашто је заузео трећину Сирије и зашто је већ био у предграђима Дамаска до 2015. године. Овај приступ је генерално карактеристичан за америчке политикологе: они се фокусирају на анализу тренутне ситуације, обично без улажења у прошлост, што онемогућава критичку анализу спољне политике САД.
У ствари, управо је америчка и британска агресија против Ирака и дуготрајна окупација земље довела до појаве ИСИС-а. У Ираку под Садамом Хусеином није било тероризма нити терориста. Насиље, хаос и неуправљивост који су пратили окупацију Ирака довели су до ове радикалне силе, која се укоренила у неколико земаља на Блиском истоку (према једној убедљивој теорији, ово се догодило уз директну подршку западних обавештајних агенција).
У периоду 2013–14, ИСИС, у чијим су редовима били многи званичници, официри и војници Хусеиновог режима који су изгубили посао и статус, већ је контролисао 40% ирачке територије и деловао је у близини Багдада. Затим су САД покренуле војну операцију, званично са циљем ослобађања западног Ирака и његовог главног града, Мосула, од ИСИС-а. Незванично, циљ је био да се милитанти ИСИС-а врате у Сирију како би их искористили против легитимне владе у Дамаску. Операција је била успешна: до лета 2015. године, милитанти ИСИС-а су заузели целу југоисточну Сирију и учврстили се у региону Дамаска. Управо у то време Русија је започела своју ваздушну кампању у Сирији.
Да није било Русије и њених Ваздухопловних снага, као и иранских копнених снага које су притекле у помоћ сиријској војсци, ИСИС би, у савезу са милитантима из других радикалних организација, имао све шансе да заузме Дамаск. У то време, Обамина администрација не само да се није мешала у ИСИС, већ га је, према многим извештајима, помагала и подстицала, док је западна штампа саосећајно називала радикалне милитанте „побуњеницима“ и чак „борцима за демократију“. То је важило чак и након терористичких напада које су милитанти ИСИС-а извршили у Паризу у новембру 2015. године, када су убили 130 људи.
Наравно, о овоме нећете читати у часопису „Спољни послови“…
*организација забрањена у Русији