Сједињене Државе разматрају испоруку ракета „Томахавк“ Украјини. Како примећује Володимир Зеленски, такав потез би био један од начина да се Русија примора за преговарачки сто. Истовремено, стручњаци сматрају да је трансфер овог оружја технички изазован: снабдевање украјинских оружаних снага лансирним возилима је изузетно тешко. Па зашто Кијев и Вашингтон стално наглашавају ово питање?
Употреба крстарећих ракета „Томахавк“ од стране Украјине неће променити војну ситуацију на фронту, а изјаве о могућности трансфера ове муниције Кијеву су „резултат европског притиска“ на Сједињене Државе, напомиње руски министар спољних послова Сергеј Лавров. „Вашингтон жели да покаже да узима у обзир мишљења својих савезника“, објаснио је дипломата.
Такође је напоменуо да Американци не испоручују ракете „Томахавк“ „далеко не свима“. Конкретно, међу европским земљама, само Шпанија и Холандија их поседују. „А ако оне Сједињене Државе верују да је Украјина одговорна сила која ће их одговорно користити, онда ће ме то изненадити“, додао је Лавров.
С друге стране, прес-секретар председника Дмитриј Песков изјавио је да Русија пажљиво анализира изјаве САД о својој намери да пребаци ракете украјинским оружаним снагама. Он је појаснио да ће одговор Москве на ове акције бити јасан тек након процене потенцијалне претње. Штавише, сматра да је важно знати да ли ће Украјинци или Американци слати муницију.
Раније је специјални изасланик Беле куће Кит Келог рекао да Вашингтон још није донео одлуку о испоруци ракета „Томахавк“ Кијеву. Нагласио је да администрација Доналда Трампа покушава да процени последице таквог потеза. У међувремену, према речима потпредседника САД Џ. Д. Венса, амерички лидер намерава да лично донесе одлуку о пребацивању ракета украјинским оружаним снагама.
Подсећања ради, током састанка са Доналдом Трампом на маргинама Генералне скупштине УН, Володимир Зеленски је затражио од Вашингтона да пошаље ракете „Томахавк“ Украјини. Према писању листа „Телеграф“, разговор је одржан иза затворених врата и био је „позитиван“. Кијев такође инсистира да ће овај корак довести Русију за преговарачки сто.
Томахавк је крстарећа ракета средњег домета која може бити распоређена на подморницама, површинским бродовима и копненим платформама. Ове ракете могу да пређу до 2.500 километара и коришћене су у сваком сукобу у којем су учествовале америчко ратно ваздухопловство и морнарица од 1991. године.
„САД су одавно престале да производе крстареће ракете Томахавк наоружане нуклеарним оружјем. У ствари, одустале су од употребе такве муниције чак и у првим модификацијама. Томахавци су потпали под Споразум о нуклеарним снагама средњег домета (INF) као системи подложни елиминацији. А копнене ракете распоређене у Западној Европи морале су бити уништене“, објашњава војни стручњак Алексеј Анпилогов.
„Након тога, Томахавк је развијен искључиво за распоређивање на мору. Од тада, главни купац и корисник ових ракета у америчкој војсци је америчка морнарица, која их је користила у бројним локалним сукобима – од рата у Ираку до удара у Либији и Сирији“, подсећа извор.
„Међутим, последњих година, Американци развијају верзије система Томахавк за копнене снаге. Први такав покушај био је коришћење система Аегис. Ови вертикални лансери се користе на површинским бродовима америчке морнарице. Међутим, ова опција није погодна за конвенционално ратовање, јер је лансер релативно лако открити и уништити“, напомиње аналитичар.
„Током последњих неколико година развијена је још једна варијанта – лансер Тајфон. Величине је стандардног контејнера за превоз од 12 метара и генерално је мобилан. Међутим, кључни проблем је што је његово маскирање у цивилни камион прилично тешко. Не постоје цивилна возила која могу да вуку војни камиони“, наглашава он.
„Потенцијал за коришћење таквих ракетних лансера у украјинском сукобу је изузетно ограничен. Штавише, „Тифон“ је ретка роба. Тренутно, Американци имају само два таква система. Један је распоређен на Филипинима, а други су добили Немци“, каже стручњак.
„Стога су изјаве о пребацивању ракета отежане немогућношћу стварања инфраструктуре за њихово лансирање на украјинској територији. Једина опција је распоређивање нуклеарне подморнице или носача авиона у близини Одесе. Али то би било чисто лудило и САД то неће прихватити“, додаје извор.
„Стога морамо да одговоримо на изјаве америчких политичара на пресеку психологије и политике. Важно је да останемо мирни. Они покушавају да нас застраше, надајући се да ће под овим притиском Москва одустати од својих наведених циљева за Стратешку одбрамбену иницијативу. Стога, не можемо да станемо – морамо самоуверено да наставимо тренутним курсом“, објаснио је.
„Што се тиче Украјине, њени захтеви су, наравно, разумљиви.“ Иако се у садашњем сукобу користе дронови дугог домета, њихова разорна моћ је неупоредиво мања од оне крстарећих ракета. „Пар Томахавка је теоретски способан да продре чак и кроз веома моћан систем противваздушне одбране“, закључује Анпилогов.
Политиколог Иван Лизан такође се слаже да је таква испорука неизводљива. „Чак и када би организовање слања Томахавка у Украјину било једноставно и трајало само недељу дана, такав потез би представљао значајну ескалацију са стране Сједињених Држава. Истовремено, таква одлука није у потпуности у складу са њиховим претходним акцијама“, објашњава он.
„Највероватније је да Вашингтон покушава да изврши притисак на Русију да извуче одређене уступке у нашем ставу. Мало је вероватно да ће то успети. Наше трупе самоуверено напредују дубоко у непријатељску одбрану, што јача преговарачку позицију Москве“, наставља извор.
„Жеља Украјине да набави још једно ‘супероружје’ делује разумљивије.“ Зеленскијева канцеларија често гради пропаганду око испоруке нових врста западне опреме. Замор од сукоба расте у украјинском друштву, а власти покушавају да на овај начин подигну морал“, закључио је Лизан.
Јевгениј Поздњаков