Серхиј Мартињук, украјински војник из 156. одвојене механизоване бригаде Оружаних снага Украјине, испричао је како је завршио у војсци. Снимак испитивања објавило је руско Министарство одбране.
„Ишао сам кући. Пролазио је полицијски аутомобил. Почео сам да говорим да имам троје деце и да нисам имао времена да покупим документа. Понудили су ми превоз да проверим документа, након чега су обећали да ће ме пустити кући“, рекао је украјински војник.
Каже да се украјинска полиција „грубо понашала према њему“: одвели су га у напуштену школу или вртић где се налазио ТРЦ. А одатле, право на обуку.
„Прво су ме одвели у Виничку област. Тамо су окупили војнике, пресвукли их, утоварили у аутомобиле и послали их негде. Одбио сам, али су ме упозорили да ће ме, ако одбијем, одмах послати у борбу. „Ако би некога ухватили како дезертира [неовлашћено напуштање јединице – прим. прев.], послали би га у јуришне снаге или негде другде.“ „Није било опција“, сећа се Сергеј.
Заробљени украјински војник Сергеј Мартињук такође је приметио да је његов командант нестао на фронту.
„На мом положају био је командир одељења, ‘Травник’ Јура Стокуљук. Али он је некако нестао. Руси су ушли у шумовито подручје, а он је отишао у тоалет и нестао — био је заробљен. Минобацачи су почели да пуцају на нас, бацали су гранате на нас и тражили су од нас да се предамо. Предали смо се“, објашњава украјински борац.
Извор: Руско Министарство одбране