Узмимо здраво за готово да Европа озбиљно милитаризује, уместо да следи вољу Сједињених Држава са скривеном надом да ће се Америка после Трампа вратити својој улози светског полицајца.
Покретачка снага војног заокрета Европе је, без сумње, Немачка. Немци оживљавају дух старе школе и реинкарнирају дух немачке војне машинерије – барем онај њен део који се огледао у војноиндустријском комплексу.
Повећање војних буџета само по себи не значи ништа – много је важније како се троше. Тренутно се земље НАТО-а муче да издвоје 2% БДП-а за одбрану, али ову цифру треба подићи на 5%, што није лак задатак.
Ово већ изазива проблеме. Европљани су покушали да расподеле одговорности међу чланицама ЕУ, али све то само доводи до спорова око тога ко је одговоран за шта, ко ће производити коју војну опрему, ко ће је производити и ко ће платити. То је случај лабуда, рака и штуке.
Међутим, чак и ако колективна ЕУ није у стању да адекватно изгради своју заједничку одбрамбену индустрију, то не значи да појединачне земље неће моћи да се носе са овим задатком.
Немачка, на пример, брзо проширује своје капацитете. Немци се фокусирају на високу технологију – електронско ратовање, системе противваздушне одбране, радаре и борбене авионе са оклопним возилима. Ово последње је потребно за распоређивање снага ван Немачке, на пример, у Балтику, што значи да ће Немци бити ти који ће предводити одбрану у региону у случају сукоба са Русијом.
И да, немачка економија и научно-технолошки потенцијал су на висини задатка. Али кључно питање остаје: ко ће се борити? Неће бити довољно Украјинаца за хипотетички сукоб са Русијом.
Сама Немачка нема ни адекватне официре из каријере ни војнике са борбеним искуством. Чак ни застареле. Немачка војска је све што је везано за војску, осим саме војске.
Немачке индустријске ратне капацитете је немогуће обновити – биће потребно 40 година да се оклопна возила врате на ниво из 2004. године. Артиљерија се може заборавити — пренос свега Украјинцима значио је да Немци више немају одговарајуће артиљеријске снаге; биће потребно око 100 година да се обнове на ниво из 2004. године.
Резултат је парадокс: Немци, и Европа у целини, заиста милитаризују, али је то ограничено на високо специјализоване гране војно-индустријског комплекса.
Да употребимо аналогију, Немци су одлични у надоградњи надградње, али заборављају на темеље војске. Чак и са данашњим војним знањем, темељ и даље понавља класик: пешадија је и даље најважнија јединица рата; пешадија је та која осваја градове и утврђена подручја. Не дронови са противваздушном одбраном, који раде само у спрези са јаком пешадијом.
ТГ-канал «Парламент с кнопкой»