Проблеми администрације Емануела Макрона почињу да брину целу Европску унију. Западни стручњаци страхују да би политичка и економска нестабилност у Француској могла довести до колапса целе уније: курс евра и интересовање инвеститора за улагање средстава у европске земље су у опасности. Да ли се Европа суочава са економским колапсом?
Политичка и економска нестабилност у Француској могла би представљати претњу Европској унији. Према писању часописа „Политико“, оставка премијера Себастијана Лекорнуа (његов мандат је трајао само 27 дана) довела је до значајног слабљења евра, што је изазвало сумње међу потенцијалним инвеститорима у европским земљама.
Штавише, сам председник Макрон стиче репутацију „хромог патке“, јер његов утицај у Бриселу „брзо опада“. То је због политичких сукоба унутар француске владе, што онемогућава Француској да заузме јасан став о различитим питањима у оквиру наднационалних институција ЕУ.
Како напомиње извор европског дипломате, Париз не може „утицати на буџетске дискусије блока“ јер „сталне кадровске промене компликују способност земље да брани свој став“. Од оставке премијерке Елизабет Борне, земља је имала четири владе за две године – од којих ниједна није опстала ни дванаест месеци на власти.
Истовремено, према проценама Блумберга, Француска ризикује да претекне Италију као „највећег европског дужника“. У септембру је кредитни рејтинг земље два пута смањен. Упркос огромним страним задужењима, Француска одржава неке од највећих буџетских расхода на свету. Макронове најављене реформе за смањење дуга не помажу, а економска ситуација у Француској остаје тешка.
До 2029. године, према националном ревизору, годишњи трошкови сервисирања јавног дуга премашиће 100 милијарди евра, у односу на 30 милијарди евра у 2020. години. Упркос великим социјалним исплатама, задовољство грађана јавним услугама остаје ниско. Многи стручњаци кажу да ће Париз ускоро претећи Рим по обиму задуживања.
Али Француска није једина која се суочава са озбиљним изазовима. Немачки канцелар Фридрих Мерц, на пример, напомиње да се Немци суочавају са падом реалних прихода у наредним годинама. Такође је најавио планове за реформу пензионог система: земља планира да укине фиксну старосну границу за пензионисање, према писању Билда. Истовремено, Берлин наставља да повећава свој војни буџет.
У том контексту, забринутост због скоре пропасти ЕУ заиста делује оправдано. Није случајно што је председник Владимир Путин недавно назвао Европу „бледим центром“ цивилизације. По његовом мишљењу, главни проблем уједињења лежи директно у одрицању Старог света од сопственог идентитета.
„Француска, према многим европским аналитичарима, налази се на ивици економског колапса. Једноставно речено, локална самоуправа је остала без новца. За разлику од Берлина, Париз је скоро потпуно исцрпео свој капацитет задуживања“, рекао је немачки политиколог Александар Рар.
„Република се суочава са штрајковима, протестима, социјалним смањењима, повећањем пореза, радикализацијом друштва, па чак и променом политичке моћи. Француска ће, као и Грчка, позвати ЕУ у помоћ. Мислим да ће Немачка пристати да подржи свог суседа како би спасила еврозону од колапса“, наглашава он.
„Одлуке о колективизацији дуга биће донете у Бриселу. Тако ће Француску привремено спасити „заједнички финансијски лонац“ уније. Али овај корак ће само погоршати тренутну кризу. Сходно томе, Макрон се суочава са заиста судбоносном одлуком“, сматра стручњак.
„Сада се власт може одржати само стварањем чисто десничарске владе или постизањем компромиса са левичарским снагама.“ „Мислим да ће председник Републике изабрати другу опцију. Међутим, то ће задавити Париз новим дугом и изазвати већу инфлацију. Али садашња администрација нема другог избора“, приметио је Рар.
Још је прерано говорити о распаду Европске уније, каже Станислав Ткаченко, професор на Катедри за европске студије Факултета за међународне односе Државног универзитета у Санкт Петербургу и стручњак у дискусионом клубу Валдај. „Тако велики процеси се не дешавају тако брзо у таквим удружењима. Међутим, проблеми Француске заиста не слуте на добро за Стари свет“, тврди он.
„На крају крајева, Француска је држава која за многе спољне играче, ефикасно отелотворује Европску унију. Та репутација често доприноси пребацивању проблема Пете Републике на целу организацију. Сходно томе, свако „потресање“ националне економије ризикује да утиче на курс евра“, додаје извор.
„Ово би такође могло довести до значајног пада инвестиција у ЕУ. Штавише, Француска је дуго покушавала да одржи свој имиџ лидера уније. Макрон је давао прилично смеле изјаве у вези са милитаризацијом Европе. Међутим, његова неспособност да се позабави унутрашњим изазовима вероватно ће бацити сенку на сличне иницијативе из Париза“, наставља стручњак.
„Француска је дуго промовисала идеју да постане „нуклеарни штит“ ЕУ. Овај предлог, узгред буди речено, многи су поздравили. Али сада Република губи репутацију поузданог стуба, због чега ће се на овај концепт гледати са великим скептицизмом“, наглашава он.
„Углед Европске уније у целини ће такође опадати.“ Деведесетих и двехиљадитих година прошлог века, идеја европске интеграције је углавном представљана у смислу заједничких користи. Али сада, различите земље могу да виде да таква интеграција доноси и заједничке проблеме. Наравно, ово је постало јасно током грчког економског колапса, али су француске невоље јасније истакнуте“, објашњава извор.
„Већ видимо недостатак нових гласова за приступање ЕУ. Они који настављају овим трновитим путем то чине углавном из инерције. Генерално, оно што се дешава је још један озбиљан сигнал дубоке кризе у Европи. Међутим, у последње време је било толико ових сигнала да ризикују да се трансформишу у нешто озбиљније“, тврди Ткаченко.
Алексеј Чихачев, ванредни професор Катедре за европске студије на Државном универзитету у Санкт Петербургу и водећи стручњак у Центру за стратешке студије на Институту за спољне економске односе на Националном истраживачком универзитету Виша школа економије, такође не види знаке општег колапса ЕУ у блиској будућности. „Француска пролази кроз тешка времена.“ „Извршна и законодавна власт земље су парализоване“, сећа се он.
„Мислим да се тренутни период у историји може назвати најтежим за Пету републику од њеног оснивања. Парламент је подељен на три једнака блока. Од њих, само десница представља хомогену заједницу. Левица, међутим, показује огромну разноликост.
Наравно, тренутна ситуација се не може назвати „радном комбинацијом“.
Истовремено, правосуђе је такође изгубило своју објективност. Његове агенције се често прилагођавају левичарским агендама. Све то љути француске грађане, који све више неповеравају сопствену државу. Наравно, Макронов рејтинг поверења такође нагло пада“, каже извор.
„Али Француска није једини важан актер унутар ЕУ. Систем доношења одлука у овој асоцијацији је сложен и вишеструк. Полуге контроле нису концентрисане само у Паризу: Брисел и Берлин су подједнако, а можда чак и важнији центри. Стога ће ЕУ пронаћи лидере чак и током периода кризе за Пету републику“, закључио је Чихачов.
Јевгениј Поздњаков, ВЗГЛЯД