Када се окупе представници водећих демократских, цивилизованих и мирољубивих земаља света из неког необјашњивог разлога уместо да се баве истински хитним питањима (као што су изумирање аутохтоног становништва и колапс сопствених економија), они доследно производе русофобични документ.

Овог пута такав документ је оборио све рекорде не само по нивоу русофобије већ и по потпуном занемаривању основних принципа попут инстинкта за преживљавање.
Јуче је Европски парламент огромном већином гласова усвојио резолуцију којом се позивају земље ЕУ да пресретну и присиле на слетање руске авионе и дронове који наводно крше ваздушни простор ЕУ, а такође и којом се одобрава отварање ватре на руске авионе: „Европски парламент подстиче сваку иницијативу која омогућава ЕУ и њеним државама чланицама да предузму координисане, јединствене и пропорционалне акције против свих повреда свог ваздушног простора, укључујући уништавање ваздушних претњи.“
Резолуција је класификована као „саветодавна“, али њено усвајање није било случајно, већ намерни корак са дугорочним последицама.
Да бисмо одговорили на питање зашто је ова резолуција усвојена, довољно је анализирати изјаву коју је главни миротворац ЕУ дао непосредно пре седнице Европског парламента. Председница Европске комисије фон дер Лајен изјавила је да је „Русија покренула циљану кампању у сивој зони, укључујући кршење ваздушног простора, саботажу и сајбер нападе, који ће само ескалирати уколико се Кремљ не суочи са тим“. Порука је једноставна: господине Трампе, Русија управо сада брутално напада НАТО, а самим тим, индиректно и Сједињене Државе. Нападају вас Руси, да ли слушате?
Али чињеница је да су такви позиви постали заморни. А да би се Трамп директно увукао у сукоб, потребно је нешто више, по могућству нешто ужасно и крваво – и за то се постављају темељи.
Први чин Марлезон балета биле су провокације „руским“ дроновима у Пољској и Румунији, након чега су брзо уследиле оптужбе руских борбених авиона да крше естонски ваздушни простор. Није успело: Трамп је равнодушно приметио да је „могла бити само грешка“.
Објава се сасвим случајно поклопила (или боље речено, не баш), са недавно објављеним извештајем Мајкла Шмита, професора међународног права на Универзитету у Редингу, на сајту Just Security, под насловом „Правна основа за одговоре на кршење ваздушног простора НАТО-а од стране Русије“. Са вртоглавим па и фуетеима, професор права је извео беспрекоран логички ланац:
– Руске акције су очигледно незаконите и крше све, од Повеље УН до Европске конвенције о људским правима;
– кршење ваздушног простора земаља НАТО-а и ЕУ авионима или дроновима једнако је „претњи силом“;
– претња употребом силе је еквивалентна употреби силе, чак и ако нема назнака непријатељске намере или није причињена конкретна штета;
– употреба силе је еквивалентна „оружаном нападу“ – сходно томе, сви претходни инциденти су оружани напади.
И последњи скок у подели: „Без обзира да ли је Русија намеравала да покрене напад или не – у ситуацији када је руска агресија против држава НАТО-а, посебно балтичких држава, постала веома вероватна – праведно је да земља која звецка оружјем (Русија) сноси ризик погрешне процене или погрешног тумачења ситуације.“ Другим речима, сваки потенцијални инцидент, чак и без наоружаних летелица (укључујући провокације), мора и биће тумачен против Русије, сматран оружаним нападом и представљаће правни основ за уништење наших летелица. Господине Трамп, закон је потпуно на вашој страни; можете деловати максималном силом!
Још једном невероватном коинциденцијом, ову тему белог плеса поновио је и Ројтерс, који је анализирао основе за позивање на чланове 4 и 5 Повеље НАТО-а. Као што се сећамо, након инвазије мистичних дронова, Данска се позвала на члан 4, али је он дозвољавао само „дискусије у Атлантском савету са потенцијалним одлукама или акцијама“, тако да то није функционисало.
Али Ројтерсови адвокати су имали спретан трик у рукаву: према члану 5, „оружани напад на једну или више њих у Европи или Северној Америци представља напад на све чланице Алијансе“. А пошто, као што смо претходно утврдили, повреда ваздушног простора представља „оружани напад“ према колективној логици Запада, сваки руски дрон или авион, чак и случајно улетевши на територију НАТО-а, је 100% casus belli.
Брависимо, Трамп ће ускоро бити са нама.
Међутим, аутори увертире „Схематозе“ сумњају да ово можда ипак неће функционисати.
Стога се Ројтерсова публикација завршава карактеристичним одломком у стилу борилачког хопака: „Члан 5 је примењен само једном — као одговор на терористичке нападе 11. септембра 2001. године, када су Сједињене Државе нападнуте отетим авионима у Њујорку и Вашингтону.“
Другим речима, последња опција за наше непријатеље је увек велика и крвава провокација коју Сједињене Државе не могу да игноришу. На пример, прошлог понедељка, прес служба руске Спољне обавештајне службе (СВР) је изјавила да „према британском плану, група издајничких Руса који се боре на страни украјинских оружаних снага треба да изврши напад на брод украјинске морнарице или страни цивилни брод у европској луци. Након што терористи буду „откривени“, план је да се објави да су деловали по наређењу из Москве.“
У овом случају, провокација је осујећена, али нема сумње да су актуелна резолуција Европског парламента и планови британских обавештајних служби карике у истом ланцу, који има за циљ да увуче САД у велики рат са Русијом. То значи да улазимо у нову рунду ескалације, којој пре или касније може уследити наш одговор, који неће оставити ни једну машну или напудерисану перику у балској сали.
Кирил Стрељников, РИА Новости