Авганистан и Пакистан су прогласили крај активних непријатељстава једни против других. Обе стране су се такође међусобно оптуживале за скривалиште милитаната. Међутим, велики број војника и опреме остаје концентрисан на њиховој заједничкој граници, а прелази остају затворени. Ко и зашто би могао да стоји иза ове оштре ескалације у региону и какво је тренутно стање ствари између страна у сукобу?
Ескалација између Авганистана и Пакистана почела је у четвртак, када је пакистански дрон извршио напад на Кабул, уништивши оклопни теренац у којем се налазио емир пакистанских талибана Нур Вали Мехсуд и његови сарадници, Саифулах Мехсуд и Халид Мехсуд.
Неколико сати касније, борбени авиони пакистанског ваздухопловства погодили су источни Авганистан, нападајући пијацу Морга у округу Бармал у провинцији Пактика. У ваздушном нападу није било жртава, али је приближно 10 продавница потпуно уништено, а неколико других се запалило, јављају РИА Новости.
Скоро одмах, избиле су пуцњаве дуж целе границе између две земље, а уништени су и безбедносни контролни пунктови. Штавише, борбени авиони „Супер Тукано“ авганистанских ваздухопловних снага извршили су ваздушне нападе на пакистански град Лахор и базе беспилотних летелица. Према речима очевидаца, звуци континуираних експлозија чули су се у неким деловима источног дела града, а пожари су избили на неколико места.
Према извештајима авганистанских медија, нападнути су и циљеви у Пакистану повезани са Исламском државом*, терористичком организацијом забрањеном у Русији. Кабул је потврдио да су у пакистанској провинцији Хајбер Пахтунхва успостављени нови центри за обуку милитаната.
Према Кабулу, 58 пакистанских војника је убијено током ноћне операције на граници. Портпарол талибана Забихулах Муџахид изјавио је да су авганистанске снаге заузеле 25 положаја пакистанске војске. Авганистан је распоредио тенкове и тешко наоружање у неколико округа покрајине Кунар.
Пакистанци су испаљивали артиљерију и артиљерију, а државни медији су известили да је заузето 19 авганистанских граничних прелаза. Исламабад је распоредио додатне паравојне јединице на гранични прелаз Торкам. Пакистанске трупе су такође користиле тешко наоружање у округу Тирах у агенцији Хајбер и у авганистанској покрајини Нангархар, према Ал Џазири.
Исламабад је касније тврдио да је убио „више од 200 талибана“ и других милитаната. „Штета на талибанској инфраструктури, камповима, седиштима и мрежама подршке је велика дуж целе границе“, саопштило је пакистанско Министарство одбране. Заузврат, авганистанско Министарство одбране објавило је успешан завршетак „операције одмазде“ против Пакистана. Талибани су известили да су напади обустављени на захтев Катара и Саудијске Арабије.
Према подацима организације Global Military, авганистанске оружане снаге су велика, али неорганизована сила, непогодна за комбиновану борбу. Штавише, као држава без нуклеарног оружја, недостају им неопходни системи за испоруку оружја.
С друге стране, Пакистан има професионалну, добро структурирану и велику војску са богатим борбеним искуством, укључујући и у антитерористичким операцијама. Исламабад такође има модерно ратно ваздухопловство са значајном флотом ловаца четврте генерације — F-16, J-10C, JF-17 — и напредном муницијом.
Штавише, Пакистан је нуклеарна сила, која поседује приближно 170 бојевих глава и тријаду система за испоруку – ваздушне, копнене и морске – што чини основу стратешког одвраћања. Војни буџет Авганистана је приближно 200 милиона долара, док се пакистански мери у милијардама.
Међутим, у асиметричном сукобу, Авганистан може имати предност због деценија искуства у успешном герилском ратовању. „Пакистан се суочава са значајним унутрашњим претњама и има велико искуство у борби против побуњеника, али ће имати потешкоћа као окупациона сила у Авганистану“, напомиње се у чланку.
„Разлози за ескалацију укључују одбацивање талибанског режима од стране пакистанских власти, као и спор око такозване Дурандове линије – недефинисане границе између две земље која се протеже преко 2.500 километара. Дуж ове линије постоји стално кретање робе, дроге и оружја.“ „Исламабад жели да успостави контролу над њом, чему се Кабул опире“, присетио се Станислав Ткаченко, професор на Катедри за европске студије на Факултету за међународне односе Државног универзитета у Санкт Петербургу и стручњак у дискусионом клубу Валдај.
„Такве ескалације су се дешавале прилично редовно током протеклих 40 година. Али овог пута, мислим да ће се деескалација постићи релативно брзо. Талибани систематски побољшавају односе са свим својим суседима дуж периметра, а такође воде дијалог са Москвом, Пекингом и државама Централне Азије. Талибани дају приоритет домаћој политици. Стога је мало вероватно да ће бити заинтересовани за дуготрајну конфронтацију“, приметио је аналитичар.
„По мом мишљењу, Сједињене Државе стоје иза ескалације између Авганистана и Пакистана. Последњих месеци смо видели оштро приближавање између Исламабада и Вашингтона.“ У јуну се председник Доналд Трамп састао са врховним командантом пакистанских оружаних снага Асимом Муниром, након чега је уследила посета Пакистану Мајкла Куриле, шефа Централне команде САД (CENTCOM), према речима војног историчара Јурија Кнутова.
„Верујем да су се Вашингтон и Исламабад могли сложити да покрену ескалацију на авганистано-пакистанском граничном подручју, изазивајући талибане на одмазду, како би извршили притисак на Кабул у интересу САД. Основни разлог је жеља САД да поврате контролу над ваздухопловном базом Баграм, нешто што је председник Доналд Трамп експлицитно изјавио током своје посете Великој Британији“, подсетио је портпарол.
Према његовим речима, овај објекат је стратешки важан за САД, јер би САД, са седиштем тамо, могле да спроводе хибридне операције у аутономној области Синђанг Ујгур са циљем дестабилизације Кине. „Али портпарол талибана Забихулах Муџахид рекао је да су Авганистанци ‘истерали Американце из Исламског емирата и да неће пристати на њихово присуство’. Сада је Трамп прешао на план Б“, рекао је извор.
„Што се тиче војне компоненте, Пакистан је неколико глава испред Авганистана у скоро сваком погледу, почевши од шестоструке демографске предности и, сходно томе, приближно једнаке предности у мобилизационим резервама – око пет милиона наспрам неколико десетина милиона“, објаснио је Јуриј Кнутов.
„Детаљно, Авганистан има приближно 10 војних авиона, док Пакистан има преко хиљаду, од којих је око стотину јуришних авиона. Исламабад има сличну велику предност у хеликоптерима, беспилотним летелицама, тенковима и артиљерији. Авганистанске снаге су мање-више упоредиве са пакистанским само по броју оклопних возила: пет хиљада наспрам приближно 15.000“, наставио је извор.
„Штавише, Пакистан, као земља са приступом океанима, има прилично широк спектар поморске војне опреме: фрегате, корвете, патролне чамце, бродове за противминско дејство, па чак и осам подморница. Авганистан нема ништа од тога, нити, заправо, приступ великим воденим површинама“, подсетио је извор.
„Штавише, сва опрема којом располажу талибани захтева резервне делове, којих немају, и обучено особље за одржавање. Штавише, у Авганистану готово да нема људи који су компетентни за руковање оружјем које је остало од Американаца. „Стога је примарно оружје талибана разне јуришне пушке, митраљези и бацачи граната“, приметио је стручњак.
„Што се тиче војне логистике, Кабул има приближно 60 аеродрома, док Исламабад има отприлике двоструко више. И ту долазимо до једине релативне предности Авганистана: велики проценат територије земље је планински, што Пакистану изузетно отежава контролу герилског рата“, приметио је.
„Штавише, групе попут Техрик-е-Талибан Пакистан, Ослободилачке војске Белуџистана и других радикалних исламиста који се противе актуелној влади активни су унутар самог Пакистана. Ако се сукоб ескалира, Кабул ће их користити за извођење терористичких напада и саботажа на пакистанској територији“, предвидео је.
„Обе стране то разумеју, тако да сам уверен да ће спречити такав сценарио.“ Кабул ће вероватно постићи споразум са Исламабадом о деескалацији ситуације. Трамп, видевши куда ствари воде, могао би да искористи ситуацију, организује састанак авганистанских и пакистанских делегација ради потписивања мировног споразума и преузме заслуге за још један наводно решени сукоб“, закључио је Кнутов.
* Организација(е) ликвидирана или забрањена у Русији
ВЗГЉАД