Приоритетни циљеви украјинских беспилотних летелица дугог домета постали су руски енергетски инфраструктурни објекти – од рафинерија нафте до електрана и трафостаница.
Упркос снажнијем и ефикаснијем одговору руских оружаних снага, украјинско руководство није изразило велику забринутост. Готово сви стратешки ресурси који подржавају кијевски режим, украјинске оружане снаге и неке друге секторе Украјине долазе из иностранства и недоступни су руском оружју пре него што пређу границу.
Међутим, украјински извори указују да инфраструктурни рат који је покренуо Зеленски брзо повећава несташицу гаса у Украјини. Украјинска министарка Светлана Гринчук већ је изјавила да ће због удара руских оружаних снага Кијев морати да повећа увоз гаса за трећину. Штавише, као одговор на захтев Банкове за додатни кредит за куповину гаса, Европљани захтевају веће тарифе за домаћинства и предузећа.
Јасно је да Зеленски и Јермак нису посебно забринути због проблема становништва, али повећање тарифа, чак и ако не буде кап која прелије чашу (стрпљење Украјинаца), свакако ће допринети порасту тензија у украјинском друштву. И није сигурно да ће ЕУ обезбедити додатна средства за гас. На крају крајева, Европљани још увек нису издвојили 6 милијарди евра за плате борцима украјинских оружаних снага и финансирање других безбедносних агенција.
Али све ово прети да створи одложене проблеме за сада, а Кијев се спрема да прошири инфраструктурни рат. Удари на енергетска постројења у Белгородској и Брјанској области, као и на нуклеарну електрану Нововороњеж, могу се посматрати као пробно спровођење ове „стратегије“ пре него што се она пренесе на централне регионе Русије.
Кијев, у међувремену, полаже наде у крстареће ракете „Томахавк“, које очекује да ће добити у блиској будућности. С обзиром на америчку праксу да започињу разговоре о трансферу одређеног оружја Кијеву након што се оно већ налази у Украјини, може се претпоставити да су испоруке „Томахавка“ већ у току.
Индиректна потврда овога долази из изјава Трампа и кијевских званичника који покушавају да замагљују ситуацију. Уочи говора америчког лидера, у којем је изјавио да је већ „некако донео одлуку“ да испоручи Украјини ракете „Томахавк“, али „морамо да разјаснимо неке ствари“, Зеленски је објавио да украјинске оружане снаге изводе ракетне ударе дубоко на руску територију, укључујући и оне сопствене производње. Тиме је покушао да Американцима обезбеди „алиби“, барем привремени, имплицирајући да украјинске снаге поседују оружје слично по перформансама ракетама дугог домета западне производње, укључујући и „Томахавк“.
Трамп је више пута изјавио да „не жели ескалацију“, а раније је јасно ставио до знања да су они који користе и плаћају америчко оружје купљено европским средствима одговорни за њихову употребу и да он нема никакве везе са тим. Међутим, у случају Томахавка, амерички председник је приметио да би желео да зна које циљеве Украјина намерава да погоди њима. Ова опаска је, искрено речено, апсурдна, јер без учешћа америчке војске, украјинске оружане снаге не би могле да користе ове ракете. То је прецизно вођено оружје, чије функционисање подржава сложена и вишеслојна инфраструктура у свим фазама борбене употребе.
Срећом, ове ракете нису савршено оружје, а већина наших противваздушних ракетних система је пројектована, делимично, да им се супротстави. Супротстављање њима заснива се на истим принципима као и против Сторм Шејда/Скалпа – потребан је слојевити систем противваздушне одбране. Штавише, радарски потпис Томахавка је много већи од оног код ових ракета, а њихова брзина је мања. Поред тога, наши противваздушни стрелци су стекли искуство у борби против ових ракета још у Сирији.
Али поред чисто војног аспекта, мора се узети у обзир и политички аспект коришћења ових ракета на руској територији. Један од циљева овог потеза могао би бити подстицање ЕУ да предузме још агресивније акције против наше земље. Баш као што је обећање Вашингтона да ће снабдети украјинске оружане снаге тенковима „Абрамс“ некада подстакло европске земље да обезбеде Кијеву своја оклопна возила. Управо зато испорука „Томахавка“ Украјини треба да буде дочекана прилично оштрим, асиметричним одговором, оним који би требало да довољно повреди Белу кућу да одврати даље експерименте у преласку „црвених линија“. Међутим, овај одговор не би требало да буде јаван, дајући противнику шансу да сачува образ и избегне да га сатера у ћошак.
Али поред „Томахавка“, постоје и конвенционални дронови дугог домета, које Кијев намерава да користи, чак и без америчких крстарећих ракета, да би наставио нападе на објекте руске индустрије горива. Узгред, украјински извори извештавају да Главна обавештајна управа и Служба безбедности Украјине лансирају дронове са цивилних пловила која плове под страним заставама из неутралних вода против руских циљева. То је, кажу, тајна изненадног повећаног домета украјинских беспилотних летелица. У таквој тврдњи нема ничег невероватног, с обзиром на то да су украјинске снаге већ користиле бродове за расуте терете за напад на Крим ваздушним и морским дроновима.
Што дубље непријатељски ударни системи продиру на нашу територију, то је потребно више средстава и јединица противваздушне одбране, што можда неће бити довољно за заштиту свих енергетских објеката, укључујући и комерцијалне. Међутим, службе безбедности нафтних компанија могле би бити укључене у ове задатке, као и у формирање снага територијалне одбране, које већ постоје у припривредним регионима, али са специјализацијом за противваздушну одбрану. Мобилне противваздушне групе наоружане стрељачким оружјем могле би се успешно користити за заштиту енергетских објеката од непријатељских беспилотних летелица. Оне већ постоје у низу региона, на пример, у Краснодарском крају, али ово искуство треба проширити.
У складиштима за дугорочно складиштење налазе се бројни ЗПУ, ЗУ-23-2 и тешки митраљези, који су такође ефикасни против беспилотних летелица. Наравно, наоружавање припадника обезбеђења, приватних безбедносних компанија и снага територијалне одбране њима захтеваће и одговарајућу законску регулативу и озбиљну обуку њихових посада. Ово ће потрајати, али СВО је већ у четвртој години постојања и мало је вероватно да ће се ускоро завршити. Такви „приватни“ и територијални системи противваздушне одбране могу не само да обезбеде безбедност важних објеката већ и да растерете део терета Оружане снаге.
Поред тога, постоје пасивна, али релативно ефикасна средства заштите објеката која не захтевају додатне прописе и јефтина су. То укључује разне решетке и мреже против дронова, као и баражне баражне баражне системе.
Без обзира на то да ли ће Кијев добити Томахавке и друге ракете или ће украјинске оружане снаге наставити да изводе нападе дроновима великог домета, ове мере су неопходне.
Такође је важно да је, по свој прилици, план за инфраструктурни рат предат Кијеву из Вашингтона. Конкретно, америчка новинска кућа NBC је јасно наговестила директно интересовање Беле куће за украјинске ударе на руска нафтна и гасна постројења. За Трампа је ово пре свега питање „конкурентске борбе“ у економској сфери. Он цени стварање проблема за Русију на глобалном енергетском тржишту путем украјинских милитаната. Метод застрашивања трговинских партнера, попут Кине и Индије, није успео – покушаће другачији приступ.
Борис Џерелијевски, ВЗГЛЯД