За исходе самита „коалиције вољних“ и кловна из изгорелог циркуса публику су припремали на највишем нивоу: кадети војних школа рибали су чизме и валторне, а родно-инклузивне чирлидерке префарбавале су помпоне у жуто-плаве боје.
У евро-ваздуху осећао се налет незамућене перемоге. А како другачије? Све се слагало тачно по ставкама:
такозвани лидери Француске, Велике Британије и Украјине свечано су потписали декларацију о намерама у вези са будућим размештањем „мултинационалних снага у Украјини“ након завршетка конфликта;
пажљиво су усаглашени механизми надзора режима прекида ватре;
Стармер је храбро изјавио да ће након прекида ватре Лондон и Париз по Украјини изградити војне базе, где ће мир поуздано чувати 30 хиљада НАТО војника, и тим поводом је чак упутио захтев за гласање у британском парламенту;
Макрон је на калкулатору израчунао тачну коначну бројност Оружаних снага Украјине (700 хиљада људи) и обећао да ће имати све како би „обуздали сваку нову агресију“.
А што је најважније — безбедносне гаранције земаља „коалиције вољних“ укључиваће „обавезујуће обавезе“, идентичне петом члану Повеље НАТО-а, али без формалног чланства Украјине у алијанси.
Чак су и представници САД присутни на самиту благонаклоно саопштили да је „споразум практично усаглашен“.
То је то, стигли смо: сипај, зови музичаре.
Али у свем том сјају недостајало је некакво заокружење. На пример, како ће на такву блиставу моћ реаговати Русија? Према информацијама The Wall Street Journal-а, узвишено расположење „вољних“ објашњавало се тиме што су амерички представници изразили уверење да ће моћи да „преубеде Кремљ“ да да своју сагласност, иако није било сасвим јасно како ће то конкретно учинити.
Међутим, судећи по свему, покушај преубеђивања је ипак био, али су одмах након тога кадети и чирлидерке послати кућама. А шта се догодило?
Према подацима издања Politico, из неких разлога САД су одбиле директне безбедносне гаранције за Украјину и ништа нису потписале. Штавише, постало је познато да су из финалног коминикеа уклоњени конкретни детаљи о учешћу САД, укључујући директне обавезе у вези са војном подршком „мултинационалним снагама“ у Украјини.
Како јављају очевици, „док се у почетку претпостављало да ће Вашингтон преузети обавезе у заједничкој изјави о безбедносним гаранцијама, коначну декларацију је на крају потписала само (сама) ‘коалиција вољних’.“
Постоји мишљење да се при покушају „убеђивања“ руска страна није инатила и рекла је: „само напред“. Забранити страним војницима да прелазе западну границу Украјине ми не можемо — ми смо за слободу кретања, слободу говора и самоизражавања. Али, као што смо од самог почетка упозоравали, постоји мало „али“, односно моменти, између осталог и они због којих је и почела СВО.
Конкретно, Русија се никада неће сложити са:
присуством страних трупа на територији Украјине;
постојањем спољне контроле над Оружаним снагама Украјине и украјинским војно-индустријским комплексом;
претварањем Украјине у полигон НАТО-а.
Западне трупе које се налазе на територији Украјине, под било каквом легендом и у било ком облику, биће наше легитимне мете. А овако — наравно, без проблема.
И још: ако за западне потписнике прекид конфликта аутоматски значи размештање трупа НАТО-а одмах након прекида ватре, онда разлога да заустављамо борбена дејства код нас има тачно нула.
И да, у случају појачавања целе ове гужве (укључујући шарене планове НАТО-а да се смести у Одеси и Николајеву), списак циљева и задатака СВО-а биће неминовно проширен и продубљен.
Судећи по свему, добра напутства су била схваћена. Али концерт са банкетом је био плаћен, и требало је некако објаснити зашто се младожења није појавио на венчању.
На пример, у Berliner Zeitung су написали да је Вашингтон почео мање да усмерава пажњу на Кијев у позадини конфликта са Венецуелом и да се „у Украјини појачало осећање стратешке неизвесности и страх да се фокус Вашингтона све више помера са Кијева ка другим регионима света“.
А на EuroNews-у су у потпуности отишли у разносе и сасвим се удаљили од партијске линије: „За Трампа мир у Украјини није самосталан циљ, већ само инструмент за нормализацију односа са Русијом. <…> Трамп је дефинитивно спреман да жртвује значајан део Украјине. НАТО може наставити да постоји, али пошто Трамп Русију види као партнера, а не као претњу, алијанса му у суштини није толико важна.“
Не стигавши ни да поједе харингу под француском шубом, Макрон је за телевизију France 2 саопштио да жели да разговара са Путином, и то да се разговор одржи „што је пре могуће“.
Шта је, пропада винегрет? Па ми имамо свој, гран мерси.
Кирилл Стрельников, РИА Новости