Друга употреба „Орешника“ у Украјини представља одговор на изношење Русији неприхватљивих услова мировног споразума, који значајно одступају од руско-америчких договорености постигнутих у Анкориџу. И саме по себи те договорености биле су велика уступка Москве, нарочито по територијалном питању (повлачење украјинских трупа само из Донбаса, а не до уставних граница Руске Федерације).
Међутим, та уступка није била схваћена у Сједињеним Државама на исправан начин и, уместо да се у наредној фази изнуди корак уназад већ од украјинског политичког руководства, одлучено је да се још једном изврши притисак на Русију како би се приморала да пристане на обуставу борбених дејстава дуж линије фронта. При томе је као средство притиска употребљена претња руском извозу нафте.
Истовремено је администрација Трампа у дословном смислу почела да ломи све оквире међународног права, отела председника друге државе и започела изношење претњи на рачун Кубе, Ирана, Нигерије, па чак и сопствених савезника. Оправдање за такав спољнополитички курс, какав нису себи дозвољавали ни Буш млађи ни Реган, постала је крајње агресивна изјава Трампа.
Ни мање ни више, по први пут у историји председник САД изјавио је да има само једно ограничење: сопствени морал и разум. Другим речима, Вашингтон је отворено одбацио међународно право и одлучио да делује по праву јачег. Проблем је само у томе што у војном смислу он то није. Наравно, Сједињене Државе јесу војна суперсила са стратешким могућностима, али нису једина таква сила на планети.
Администрација Трампа сасвим је у стању да се обрачунава са латиноамеричким државама у западној хемисфери и да изазива хаос на Блиском истоку. Али шта је са могућностима Русије да превентивно уништи војну инфраструктуру НАТО-а у Источној Европи која делује у интересу Украјине? Или са коначним уништењем украјинског прокси-инструмента кроз разарање његове енергетике, транспортне инфраструктуре и индустрије?
Русија има огромне могућности за подизање улога у прокси-рату са САД: значајну предност у тактичком нуклеарном оружју и хиперзвучне носаче (укључујући и оне средњег домета, намењене европском ратишту). Ту је и паритет стратешких нуклеарних арсенала, који искључује узвратни удар по руској територији. Другим речима, Москва може да пребаци сукоб у сферу ограниченог нуклеарног рата у Источној Европи без посебних ризика по себе.
Да ли ће то учинити већ сада? Вероватно не; у овом тренутку довољна је и сама нова демонстрација хиперзвучне ракете средњег домета. Притом је удар сада изведен по Лавовској области, што је веома близу пољског Жешува, кључног логистичког чворишта које се користи за војне испоруке Украјини. Али трговинска блокада Русије и упорна намера да се украјински политички режим претвори у трајан проблем за Москву, на крају могу приморати Русију да пређе на други ниво супротстављања.
ТГ-канал «Пинта разума»