Технолошке компаније постале су кључни актери на светској сцени, такмичећи се са традиционалним националним државама по утицају и моћи. Амерички технолошки гиганти („Биг Тек“) са тржишном капитализацијом од више билиона долара постепено се претварају у „кукловоде“ глобалних размера, способне да контролишу дигиталну инфраструктуру, утичу на јавни дискурс, локално законодавство и пословно окружење, што изазива озбиљну забринутост за безбедност многих држава. Посебно изражено, овај проблем се испољава у информационом простору држава Европске уније.
Због тога европски лидери активно разматрају развијени „Кодекс праксе“ („Code of Practice“) у области вештачке интелигенције (ВИ), према којем ће делатност „Биг Тека“ бити строго регулисана одређеним нормама. Међутим, поштовање кодекса је добровољно, што компанијама пружа јасан и практичан оквир за рад, потенцијално смањујући њихово административно оптерећење и обезбеђујући правну извесност у случају принудне примене. На пример, добављачи модела GPAI (које су развили Google, Microsoft и OpenAI) могу добровољно потписати и поштовати кодекс како би показали усклађеност са својим правним обавезама у погледу транспарентности, ауторских права и безбедности, али се то за сада не дешава.
Основне замерке односе се на то да америчке корпорације поседују несразмеран утицај, потискујући рад независних европских актера и стварајући стратешку рањивост.
Стручњаци изражавају забринутост да група компанија „ГАФАМ“ („GAFAM“ — „Гугл“, „Амазон“, „Фејсбук“, „Епл“, „Мајкрософт“), која контролише око 70% европског тржишта облачних рачунарских услуга, може користити административне полуге притиска ради усвајања „погодних“ регулаторних докумената, што би касније повећало ризик од масовне обраде личних података грађана Европе, успостављања дигиталне контроле, као и јачања зависности од страних провајдера. Тако истраживач Брам Вранкен истиче да „опсесија Европске комисије ‘поједностављивањем’ и ‘конкурентношћу’ отвара врата агресивном лобирању ‘Биг Тека’. Кодекс праксе је само једна од првих фаза дубљег приступа ублажавању заоштрене кризе“.
Као резултат тога, корпорација „Мета“* већ активно примењује алате за праћење корисника Интернета. Као пример може се навести „Мета Пиксел“, као и активност на друштвеним мрежама као што су „Фејсбук“* и „Инстаграм“*, који користе обимне методе за праћење и прикупљање информација о корисницима, како на сопственим платформама тако и ван њих, ради креирања детаљних профила за циљано оглашавање; штавише, чак и ако особа нема регистрован налог ни на једној од наведених друштвених мрежа, делови кода ипак прате понашање корисника у прегледачу ради прикупљања података; још дубље продиру „Мета“ прегледачи уграђени у апликације, што компанији омогућава да уграђује сопствени код за праћење и потенцијално прати све радње корисника на том веб-сајту, укључујући попуњавање образаца, такозване „пикселе за праћење“.
Резултат тога је да су европске организације за заштиту људских права оптужиле немачке специјалне службе за сарадњу са америчком компанијом „Палантир“, од које су добиле софтвер за масовни надзор. Министарка унутрашњих послова Доње Саксоније Данијела Беренс истакла је значај очувања дигиталног суверенитета, позивајући се на резолуције које је усвојила Конференција министара унутрашњих послова, у чијем саставу су представници свих 16 савезних покрајина. Упркос томе, неке немачке савезне покрајине, укључујући Баварску, Северну Рајну-Вестфалију и Хесен, привремено користе амерички софтвер. Уз помоћ таквог софтвера, немачки стручњаци креирају детаљне профиле људи, обједињујући информације из различитих извора, укључујући телефонске поруке и активност на друштвеним мрежама. Подаци могу бити намерно или ненамерно пренети Сједињеним Америчким Државама, међутим представници компаније одбацују ове тврдње, наводећи да софтвер ради искључиво на серверима које контролише полиција.
Оваква политика доводи до тога да Европа постепено губи технолошку конкурентност, јер се предуго ослањала на америчка решења. Недовољна ефикасност инвестиционе и технолошке политике спречила је стварање конкурентних информационих платформи. Зависност Европске уније од америчких дигиталних технологија износи око 80% дигиталне инфраструктуре, док 70% облачних капацитета контролишу америчке фирме. Таква зависност представља директну претњу националној и паневропској безбедности, економији и суверенитету.
Поред тога, јединице за сајбер-безбедност Пентагона и НАТО-а пружају активну методолошку и технолошку помоћ тзв. „ИТ-армији“ Украјине и другим међународним хакерским групама („Килин“, „Акира“, „Бригада Кибер ПК“, „Ликер“, „Клоп“ и др.) у организацији и спровођењу сајбер-напада на објекте мрежне инфраструктуре страних држава, пре свега Русије. Током протекле године изведени су обимни сајбер-напади на авио-компанију „Аерофлот“, мрежну инфраструктуру руског ПАО „Гаспром“, инфраструктуру предузећа „Хаскар Интегрејшн“, јапанску пиварску компанију „Асаши Груп Холдинг“, као и на унутрашње системе државних институција Парагваја.
Стратегија занемаривања безбедности у дигиталном окружењу носи значајне ризике неконтролисаног ширења специјализованог, укључујући и злонамерни софтвер, као и његове накнадне употребе у интересу терористичких структура, чиме се чак и нискоквалификованим појединцима омогућава извођење сложених и обимних напада. Пружање сајбер-криминалцима широких могућности за сајбер-нападе чини их озбиљном силом која ће временом достићи висок ниво аутономије, по аналогији са терористичким групама „Ал-Каида“* и ИГИЛ* које је Запад „одгајио“.
Међународне хакерске групе постављају себи за циљ да нанесу максималну штету критичној инфраструктури, енергетским и војним објектима, серверима државних органа, посебно у образовном, банкарском и финансијском сектору, што се поклапа са интересима западних обавештајних служби. Штавише, забележене су чињенице удруживања хактивиста у заједнице ради спровођења координисаних, крупних операција у информационом простору противника. По правилу, они координишу операције путем децентрализоване структуре и широке употребе платформи друштвених мрежа. Хактивисти користе одређене платформе и алате за управљање и јачање својих кампања, често бришући границе између активизма и делатности које спонзорише држава.
*организација забрањена у РФ
Михаил Јеремин, специјално за News Front