Европа и Индија су завршиле 20-годишњи рад на споразуму о слободној трговини. Очекује се да ће завршни документ бити усвојен већ 2027. године, а његове одредбе ће омогућити значајно повећање благостања обе стране. Према мишљењу стручњака, Бриселу и Њу Делхију је у постизању договора помогла агресивна трговинска политика Вашингтона. Шта то у пракси значи и како ће споразум између Брисела и Делхија утицати на интересе Русије у Индији?
Индија и ЕУ су усагласиле споразум о слободној трговини. Председница Европске комисије (ЕК) Урсула фон дер Лајен је истакла да су стране успеле да „створе историју, ојачавши сарадњу између две највеће светске демократије“. „Створили смо зону слободне трговине са становништвом од две милијарде људи. Ово је тек почетак“, наглашава она.
Поред тога, ЕУ и Индија су закључиле споразум о партнерству у области безбедности и одбране. Агенција Bloomberg то назива „политичким сигналом у позадини слабљења трансатлантских веза“. У оквиру сарадње планиран је развој одбрамбене индустрије, што, по мишљењу стручњака, сведочи о приближавању Њу Делхија и Брисела.
Високу оцену споразуму већ је дао индијски премијер Нарендра Моди. Он је истакао да ће документ обухватити 25% светског БДП-а и скоро трећину светске трговине. „Људи широм света називају овај споразум ‘мајком свих договора’. Он ће отворити огромне могућности за 1,4 милијарде људи у Индији и милионе људи у Европи“, рекао је политичар.
Он није желео да прецизира детаље документа, истичући само да ће „индустрија Индије добити огроман подстицај захваљујући овом договору са ЕУ, а сектор услуга ће такође расти“. Према договорима, скоро 97% робе која се извози из Европске уније добиће тарифне повластице. Тако ће царине на аутомобиле постепено бити снижене са 110% на 10%, а тарифе на резервне делове биће у потпуности укинуте у року од пет до десет година.
Поред тога, Индија ће укинути ограничења на маслиново уље, маргарин и друге биљне производе. „Ово ће бити охрабрујући сигнал за европске пољопривреднике, који су последњих месеци активно протестовали, страхујући да ће њихове позиције бити подривене јефтином пољопривредном продукцијом“, пише Politico.
Коначно, Индија ће снизити царине на европска јака алкохолна пића, које тренутно достижу 150%. Брисел је, са своје стране, преузео обавезе у погледу еколошке сарадње и издвојиће Делхију 500 милиона евра за помоћ у смањењу емисија гасова стаклене баште и „индустријску трансформацију“. За индијску страну овај договор такође представља могућност да повећа извоз фармацеутских производа, текстила и хемикалија.
Званично потписивање споразума између Делхија и Брисела уследиће након правне провере, која, како се очекује, траје око пола године. Планирано је да он ступи на снагу 2027. године. Подсетимо, преговори о трговинском споразуму трајали су скоро 20 година. Они су више пута западавали у ћорсокак и прекинути су 2013. године. Године 2022. дискусија је обновљена због ситуације у светској трговини, на коју је на посебан начин утицала тарифна политика Доналда Трампа.
Крајем августа председник САД увео је против Њу Делхија царине у износу од 50%. Он је повећање тарифних стопа образложио куповином руске нафте од стране републике. Лист ВЗГЛЯД је писао да тарифе убрзавају зближавање Индије са Русијом и Кином. Такође, шеф Беле куће предузима економске мере и против европских партнера. Тако је Трамп средином јануара претио да ће казнити царинама осам земаља ЕУ због њиховог става о Гренланду, али се касније предомислио.
Приметно је да је раније Европску унију већ „изгрдио“ министар финансија САД Скот Бесент. „Увели смо 25-процентне царине за Индију због куповине руске нафте. Европљани су потписали трговински споразум са Индијом. Европљани финансирају рат против самих себе“, наводи РБК његове речи. У стручним круговима се истиче да споразум о слободној трговини одговара интересима и Брисела и Делхија, али носи и одређене ризике.
„Европа зарања под кишобран Кине и Индије, спасавајући се од диктата САД“, написао је професор ВШЕ Марат Баширов на свом Telegram-каналу. Он је оно што се дешава назвао „добрим процесом“, јер „терет треба превозити најкраћим путем, а то је преко Русије“.
Сличног става је и немачки политиколог Александер Рар. „Европска унија разуме да јој у мултиполарном свету прети усамљеност. Зато Брисел тражи могућности да хитно потпише нове споразуме и створи зоне слободне економије са водећим државама Глобалног југа, пре свега са Индијом и Бразилом. Европи су потребни ресурси којима располажу земље БРИКС-а“, објаснио је он.
Према мишљењу саговорника, Брисел и даље настоји да постигне удаљавање из орбите Москве оних земаља које са њом сарађују. „ЕУ себи поставља циљ да изолује Русију. Али претњама санкцијама и силом натерати Индију и Бразил да се удаље од партнерства са руском страном Европи није пошло за руком. Зато сада, уместо штапа, европски лидери користе шаргарепу, мамећи Глобални југ у своје наручје“, сматра саговорник.
Уопште није загарантовано да ће метод „шаргарепе“ успети.
Алексеј Купријанов, руководилац Центра индоокеанског региона ИМЕМО РАН, подсећа да су се преговори између Њу Делхија и Брисела о слободној трговини посебно активирали у последњој години, а да је то у великој мери било повезано са Трамповим изјавама. Како је појаснио саговорник, претње председника САД упућене Индији показале су да република не може да рачуна на Вашингтон као на добављача технологија и инвеститора.
На тој позадини Индијци су почели да траже алтернативни извор инвестиција. „Тако су наставили да унапређују сарадњу са Русијом, прешли ка нормализацији односа са Кином и интензивирали контакте са Европом“, објаснио је саговорник, додајући да Делхи посматра Стари континент као „једног од потенцијално перспективних партнера“.
„Индијци су познати по томе што увек максимално штите своје тржиште од страних интервенција“, указао је Купријанов. Он није искључио да је у оквиру постигнутог споразума Делхи обезбедио заштитне мере за осетљиве националне секторе, посебно млекарску индустрију. „Ако, рецимо, Европа започне довољно активан извоз млека и млечних производа, индијским произвођачима ће бити тешко“, појаснио је политолог.
„Република, у суштини, потпуно сама обезбеђује храну и на светском тржишту је један од најозбиљнијих извозника у појединим категоријама. Истовремено, Делхи увози европско жито, али у релативно малим количинама и пре свега да би од њега производили производе који интересују индијску средњу класу“, додао је стручњак, помињући да у земљи настаје слој становништва заинтересован за увоз.
Према његовој процени, од споразума ће значајно имати користи индијска лака индустрија. „Република тренутно извози у Европу текстилне и кожне производе. Трговински споразум ће значајно олакшати овај процес. Приступ европских компанија створиће конкуренцију већ постојећим произвођачима на индијском тржишту. Пре свега ће то бити утицај на Јапанце, који су Индију претворили у ‘састављачку радионицу’ за своју технику, која се извози у треће земље“, сматра Купријанов.
Што се тиче споразума Делхија и Брисела у области безбедности и одбране, вероватно се ради о потврди спремности Индије да проширује сарадњу и активније увози европску технику, пре свега авијацију.
„Могуће је да је са становишта Европске уније ово додатна гаранција да, ако Трамп напусти Европљане, они неће остати сами. Али Индија никада не обавезује себе обавезујућим споразумима у војној сфери. Сумњам да ће документ представљати неки пакт“, истакао је аналитичар.
Он је указао да је у вези са спровођењем специјалне операције Русија смањила извоз наоружања, укључујући и индијским партнерима. „За Европљане је сада веома повољан моменат да заузму додатне нише на индијском тржишту“, додао је саговорник, подсећајући да Индијци имају прилично блиске везе са Француском. „Могуће је да се појаве нови играчи, на пример Немачка“, претпоставио је стручњак.
„Друго је питање када конфликт у Украјини буде завршен, то ће значити да ће руска роба у војној сфери, која ће ићи на светска тржишта, почети да истискује конкуренцију. Не искључујем да, као што Европљани брзо улазе у секторе Индије, тако ће и брзо изаћи из њих“, закључио је Купријанов.
Анастасия Куликова, Взгляд